Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma SAD, stigla je na Tajvan kasno uveče 2. avgusta. Na aerodromu ju je dočekao tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu. „Solidarnost Amerike sa 23 miliona ljudi na Tajvanu danas je važnija nego ikada, jer se svet suočava sa izborom između autokratije i demokratije“, rekla je Pelosi. Toranj Tajpej 101 u prestonici osvetljen je američkom zastavom i porukom „Speaker Pelosi, dobrodošla u TV“.
Zvaničnici kineske vlade su više puta upozoravali Pelosi da ne putuje na samoupravno ostrvo, koje Peking tvrdi kao svoju teritoriju. Kako se predsednikov avion spuštao ka Tajpeju, kineski borbeni avioni ušli su u Tajvanski moreuz, navodi kineska državna televizija. Narodnooslobodilačka vojska (PLA) najavila je da će održati seriju vežbi bojeve vatre u vodama oko Tajvana. Sajber-napadi su nakratko zatvorili nekoliko vladinih veb-sajtova, uključujući i onu predsedničke kancelarije Tajvana. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Pelosijevu posetu „izuzetno opasnom“ i ponovilo upozorenja da će „oni koji se igraju vatrom od nje poginuti“.
Pelosi nije prva predsednica Predstavničkog doma SAD koja je posetila Tajvan. Njut Gingrič, republikanac, otputovao je na ostrvo sa kongresnom delegacijom u aprilu 1997, kada je izjavio da će SAD upotrebiti „sva neophodna sredstva“ da spreče Kinu da silom preuzme kontrolu nad Tajvanom. Tadašnji odgovor Pekinga bio je ograničen na strogo sročenu izjavu Ministarstva spoljnih poslova u kojoj je Gingriču zamerio zbog njegovih „neprikladnih“ komentara.
Dvadeset pet godina kasnije, kontekst je značajno drugačiji. Tada su se odnosi između SAD i Kine poboljšavali, a američke kompanije su tražile pristup brzorastućem kineskom tržištu, a Peking je vršio pritisak za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), što bi konačno bilo odobreno 2001. Neposredni prioritet za kinesko rukovodstvo u proleće 1997. bila je primopredaja Hong Konga, koji je 1. jula trebalo da bude prenet pod kontrolu Pekinga iz britanske kolonijalne vlasti. Kineska vojska je takođe bila ograničena u svojim sposobnostima i teško da je bila u poziciji da verodostojno zapreti invazijom na Tajvan. Ukratko, Peking je imao mnogo razloga da se ne potuče.
I u Vašingtonu su zvaničnici bili usredsređeni na izuzetan ekonomski potencijal trgovine sa Kinom i nadu da će ekonomsku liberalizaciju pratiti političke reforme. U govoru koji je preveden na mandarinski i emitovan u Kini od strane Glasa Amerike u oktobru 1997, predsednik Bil Klinton je pozvao na „pragmatičnu politiku angažovanja” sa Pekingom kao „najbolji način da se unaprede fundamentalni američki interesi i vrednosti” . Pelosi, koja je tada bila predstavnica u Kongresu, kritikovala je Klintonovu zbog „izbeljivanja” kineskih kršenja ljudskih prava.
Odnosi SAD i Kine su se od tada pogoršali. Nikolas Berns, američki ambasador u Kini, upozorio je u junu da su diplomatske veze u najnižem trenutku od 1972. godine, kada je Ričard Nikson otputovao u Peking da započne proces normalizacije odnosa sa kineskom vladom posle decenija neprijateljstva. Odnos je sada definisan „neprekidnom konkurencijom“, rekao je Berns.
Kineski zvaničnici su poslednjih godina izrazili sve veću zabrinutost zbog pristupa SAD Tajvanu. Kada su SAD promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1979. godine, Vašington je pristao na ono što je postalo poznato kao politika jedne Kine, koja je priznavala, ali nije podržavala stav kineske vlade da je Tajvan deo Kine. Ova formulacija, za koju je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer rekao da su bile potrebne dve celonoćne pregovaračke sesije da se dogovore, omogućila je zemljama da stave pitanje na stranu i razviju svoje ekonomske odnose. Prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom, koji je usvojen iste godine, SAD su se obavezale da će Tajvanu obezbediti sredstva za odbranu, ali su ostavile otvorenim pitanje da li će se američke trupe boriti da zaštite ostrvo od kineskog napada.
Trgovinski pregovori između SAD i Kine prekinuti su 2018. za vreme predsedavanja Donalda Trampa i veze između dve zemlje su narušene. Tramp je potpisao zakon koji podstiče visoke američke zvaničnike da putuju na Tajvan, za šta se Peking žalio da predstavlja ozbiljno kršenje politike „Jedne Kine“. Dve godine kasnije, 2020., Tramp je potpisao TAIPEI (Taivan Allies International Protection and Enhancement Initiative) akt kojim se poziva na jačanje veza sa Tajvanom (nacrt zakona su jednoglasno odobrila oba doma Kongresa). On je poslao Aleksa Azara, sekretara za zdravstvo i ljudske službe, na Tajvan u avgustu 2020.; Azar je bio najviši zvaničnik američke vlade koji je tamo otputovao od 1979. godine, što je navelo kinesku vojsku da pošalje borbene avione preko srednje linije Tajvanskog moreuza kako bi demonstrirala svoj bes. U januaru 2021., kada je Trampu ostalo samo nekoliko dana na funkciji, Stejt department je ukinuo blokadu tužbe na interakcije između američkih i tajvanskih diplomata, što je dodatno razbesnelo Peking, gde je Ministarstvo spoljnih poslova obećalo da će uslediti „oštra kazna“.
Uprkos naporima Džoa Bajdena tokom 18 meseci otkako je postao predsednik da uspostavi „ograde zdravog razuma” između SAD i Kine i stabilizuje odnose, on je takođe izazvao kritike iz Pekinga jer je tri puta izjavio da će SAD vojno braniti Tajvan ako je napadnut, poslednji put tokom konferencije za štampu u Tokiju u maju. Svaki put su njegovi saradnici negirali da on menja američku politiku, ali kineska vlada nije ubeđena. U oktobru 2021. kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji optužio je SAD da podržavaju snage za nezavisnost na Tajvanu i sprovode „lažnu politiku jedne Kine“. Si Đinping, kineski predsednik, upozorio je Bajdena u novembru 2021, i ponovo 28. jula, da se ne „igra vatrom“ oko Tajvana. U danima pre Pelosijevog dolaska u Tajpej, kineski zvaničnici su pojačali svoja upozorenja protiv posete, prenosi Nju Stejtsmen.
PLA je 30. jula održala vežbe gađanja u blizini obale provincije Fudžijan, koja se nalazi nasuprot Tajvana, i saopštila da će se vojne vežbe nastaviti u vodama u blizini ostrva do 6. avgusta. Nakon što je izdao tako jasna upozorenja, Peking će želeti da postavi odgovor koji pokazuje da to nisu bile prazne pretnje. Ovo će biti posebno važno za Sija, koji će želeti da izbegne da izgleda slabo pred ključni partijski kongres ove jeseni na kome se očekuje da će se kandidovati za treći mandat na vlasti. Poteškoća za Sija – i opasnost za Tajvan i SAD – biće kalibracija tog odgovora tako da registruje ozbiljnost njegovih zabrinutosti bez izazivanja velike eskalacije i krize širom Tajvanskog moreuza
Kurir.rs