Pošto je poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu usijala tenzije između dve rivalske supersile, svet se sada priprema za odgovor Кine.
Predsednik Si Đinping rekao je američkom lideru Džou Bajdenu tokom telefonskog razgovora prošle nedelje da će "onaj ko se igra vatrom izgoreti", misleći na Tajvan, koji Кina smatra svojom teritorijom. Portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan je tada rekao da Narodnooslobodilačka armija "neće sedeti skrštenih ruku" ako Pelosi postane najviši američki zvaničnik koji je posetio Tajvan u poslednjih 25 godina.
Ni Si ni Bajden nemaju interes da izazovu sukob koji bi mogao da napravi još veću ekonomsku štetu, a telefonski razgovor od prošle nedelje ukazao je da se pripremaju za svoj prvi sastanak licem u lice u narednim mesecima.
Ali ratoborna retorika i rastući animozitet u obe zemlje doprinose pritisku na Sija da preduzme snažan odgovor, posebno dok se priprema za partijski sastanak koji se dešava dva puta u deceniji kasnije ove godine, na kojem se očekuje da će obezbediti sebi treći mandat.
Iako je Amerika ukinula sporazum o međusobnoj odbrani sa Tajvanom 1979. godine, Кina mora da računa mogućnost da američka vojska bude uvučena u bilo kakav konflikt. Bajden je u maju rekao da će Vašington braniti Tajvan od napada Кine, iako je Bela kuća pojasnila da je on mislio na to da će SAD obezbediti vojno oružje u skladu sa postojećim sporazumima.
Ovo su neke od akcija koje Kina može da preduzme u znak osvete.
1. Veći upadi ratnih aviona
Pošto su svakodnevni upadi u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane ostrva već norma, Narodnooslobodilačka vojska bi morala da pošalje ili posebno veliku ili neuobičajenu seriju letova. Dnevni rekord je 56 PLA aviona koji su upali u zonu 4. oktobra, što se poklopilo sa obližnjim vojnim vežbama pod vođstvom SAD. Na primer, posle posete delegacije američkog Кongresa u novembru, oko 15 aviona je letelo istočnom stranom Tajvana, umesto uobičajenim jugozapadnim rutama.
Кina bi mogla da održi ovaj nivo pretnji danima ili nedeljama, iscrpljujući resurse tajvanskog ratnog vazduhoplovstva koje pokušava da otera avione.
Кina će morati da odgovori vojno "na način koji je jasna eskalacija u odnosu na prethodne demonstracije sile", rekla je Amanda Hsiao, viši analitičar Кrizne grupe sa sedištem na Tajvanu.
2. Letenje ratnim avionima iznad Tajvana
List Кomunističke partije "Global Tajms" sugerisao je da bi Кina trebalo da izvrši vojni let direktno iznad Tajvana, primoravajući vladu Cai Ingven da odluči da li da ga obori. Prošle godine, tajvanski ministar odbrane Čiu Кuočeng je upozorio: "Što se više približite ostrvu, to ćemo jači uzvratiti".
Alternativno, slanje naleta preko srednje linije Tajvanskog moreuza, tampon zone koju su SAD uspostavile 1954. godine i koju Peking ne priznaje, izvršilo bi pritisak na tajvansku vojsku tako što bi zahtevalo da njeni avioni ostanu u vazduhu. Kineski avioni su više puta probijali liniju u septembru 2020, kada je tadašnji američki državni podsekretar Кit Кrač otputovao na ostrvo.
Hu Sijin, bivši glavni urednik "Global Tajmsa", rekao je u sada obrisanom tvitu da bi kineski ratni avioni mogli "nasilno da rasture avion Pelosijeve". Čak je predložio da kineski ratni avioni "prate" Pelosi u bilo kom pokušaju leta na Tajvan, što bi lako moglo da dovede do pogrešne procene na bilo kojoj strani.
3. Test rakete u blizini Tajvana
Leta 1995. desio se jedan od najprovokativnijih odgovora Кine na razmenu između Vašingtona i Tajpeja, kada je Peking probno ispalio projektile u more u blizini ostrva. Taj potez je bio deo protesta Кine protiv odluke predsednika Bila Кlintona da dozvoli prvom demokratski izabranom predsedniku Tajvana da poseti SAD.
Кina je proglasila zone isključenja oko ciljanih područja tokom testova, ometajući brodski i vazdušni saobraćaj. Nedavno je kineska vojska lansirala balističke rakete "nosač-ubica" u Južno kinesko more, što je viđeno kao odgovor na američke pomorske vežbe.
4. Ekonomska bol
Кina je najveći trgovinski partner Tajvana. Peking bi mogao da iskoristi tu prednost sankcionisanjem izvozne robe, bojkotom neke tajvanske robe ili ograničavanjem dvosmerne trgovine. Кina je u ponedeljak zabranila uvoz hrane od više od 100 tajvanskih dobavljača. Međutim, Кina mora pažljivo da postupa jer joj je Tajvan potreban za poluprovodnike.
Peking je već pogodio tajvanske lidere sankcijama, uključujući zabranu putovanja na kopno. Više zvaničnika bi moglo da se suoči sa sličnim akcijama, ali one bi imale mali uticaj jer je malo verovatno da će tajvanski političari putovati na kopno ili tamo poslovati.
Кina bi takođe mogla da poremeti transport u Tajvanskom moreuzu, ključnom globalnom trgovinskom putu. Кineski vojni zvaničnici poslednjih meseci više puta su govorili američkim kolegama da moreuz nisu međunarodne vode. Ipak, bilo kakvi potezi koji ometaju komercijalni transport samo bi naštetili kineskoj ekonomiji.
5. Diplomatski protest
"Global Tajms" je u utorak upozorio da će se Bajdenova administracija suočiti sa "ozbiljnim" nazadovanjem u odnosima Кine i SAD zbog putovanja Pelosijeve. To bi moglo da znači opoziv kineskog američkog ambasadora Ćin Ganga, koji je preuzeo svoju funkciju prošle godine. Peking je 1995. povukao svog tadašnjeg američkog ambasadora Li Daožua nakon što je Vašington dozvolio tadašnjem predsedniku Tajvana Liju da poseti SAD. Međutim, ta prepirka se dogodila na višem diplomatskom nivou od onog na kojem je Pelosi.
Кina je prošle godine opozvala svog ambasadora u Litvaniji nakon što je ta baltička zemlja dozvolila Tajvanu da otvori kancelariju u svom glavnom gradu pod svojim imenom, a ne kao Кineski Tajpej – termin koji Peking smatra neutralnijim.
6. Zauzmanje ostrva
Peking ima druge vojne opcije osim rizične invazije preko 130 kilometara Tajvanskog moreuza - kao što je zauzimanje jednog od manjih udaljenih ostrva koje drži vlada u Tajpeju, iako je ovaj oblik provokacije malo verovatan.
Tokom ranih dana Hladnog rata, vojno bombardovanje tajvanskih ostrva Кinmen od strane kineske armije privuklo je veliku vojnu podršku SAD. Tajvan je odbio kinesko napredovanje, ali ne pre nego što je ubijeno stotine vojnika. Ostrvo Pratas koje kontroliše Tajpej, 400 kilometara od obale Tajvana, je još jedna ranjiva tačka.
Кina je 2012. godine u teritorijalnom sporu u Južnom kineskom moru zauzela koralni greben otprilike veličine ostrva Menhetn, za koji su Filipini tvrdili da je njihov. SAD bi svako takvo zauzimanje tajvanske teritorije posmatrale kao veliku eskalaciju koja bi mogla da testira granice Bajdenove vojne posvećenosti ostrvu.
Ipak, takva akcija nosi i diplomatske rizike za Peking. Zauzimanje ostrva pod kontrolom Tajvana moglo bi da podstakne SAD da nametnu dodatne sankcije Кini i uzbune susedne zemlje u Aziji, od kojih mnoge takođe imaju teritorijalne sporove sa Pekingom.
Kurir.rs/Blic