NATO-ovi nadzorni avioni i borbeni avioni patroliraju danonoćno kako bi zaštitili vazdušni prostor država članica usred strahovanja da bi se rat ruskog predsednika Vladimira Putina mogao proširiti van granica Ukrajine.
NATO je u četvrtak na Tviteru podelio video snimak u vezi sa tim naporima, pokazujući svoje avione i pilote u akciji. Niz natpisa uključenih u video objašnjava da NATO radi na zaštiti neba svojih saveznika u istočnoj Evropi „sa više mlaznjaka koji lete iz vazdušnih baza i nosača aviona širom alijanse“ i „donošenjem dodatnih mogućnosti odvraćanja i odbrane“.
U snimku se navodi da NATO takođe obezbeđuje „stalno odbrambeno prisustvo i nadgleda vazdušni prostor“ iznad Bugarske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske i Rumunije, koje se sve nalaze na istočnom krilu NATO-a u blizini Rusije ili blizu njega. Nekoliko istočnih članica NATO-a, Estonija i Letonija, dele granice sa Rusijom.
„Nakon ruske invazije na Ukrajinu, snage NATO-a spremne su da obezbede saveznički vazdušni prostor od svih pretnji“, dodaje se u snimku.
Iako Putin nije definitivno izrazio planove za proširenje svoje „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, rekao je da zemlje koje stvaraju „stratešku pretnju“ Rusiji tokom sukoba treba da očekuju „odmazde“. Ruska državna televizija i neki od njegovih saveznika uputili su direktne pretnje Poljskoj članici NATO-a.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je tokom obraćanja na Samitu NATO-a 2022. u Madridu, Španija, da bi nesnabdevanje Ukrajine modernim artiljerijskim sistemima i drugim oružjem moglo da dovede do toga da se odbrambeni vojni savez suoči sa „odloženim ratom između Rusije i vas“, preneo je PBS.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg priznao je pretnju koju bi prošireni ruski rat mogao da predstavlja za zemlje NATO-a.
Govoreći na konferenciji za novinare na Samitu NATO-a 2022., Stoltenberg je rekao da bi rat punog obima između NATO-a i Rusije prouzrokovao „patnju, štetu, smrt, uništenje u razmerama koje su mnogo, mnogo gore od onoga što vidimo u Ukrajini danas", prenosi Njuzvik
On je rekao da je alijansa spremna da „zaštiti svaki pedalj teritorije NATO-a” i da će svaki napad „izazivati pun odgovor cele alijanse”.
SAD su u junu objavile da će stacionirati svoje prve stalne snage na istočnom krilu NATO-a, jer strahovi i dalje rastu oko potencijalnog rata između Rusije i 30-člane alijanse. Putin je pokušao da opravda svoju invaziju na Ukrajinu, barem delimično, navodeći izglede za proširenje NATO-a, iako se činilo da se to dogodilo kada su evropske nacije Švedska i Finska pokrenule svoje kandidature za pridruživanje NATO-u posle ruskog napada na Ukrajinu u kasnom februara.
Ruska agresija na Ukrajinu takođe je navela nekoliko istočnoevropskih zemalja da krenu napred sa sporazumima o kupovini visoko pokretnih artiljerijskih raketnih sistema (HIMARS) od SAD.
Kurir.rs