Sastanak u Soči

Putin i Nikolić trasiraju put za jačanje ekonomskih veza

Dvojica predsednika, koja treba da se sastanu 11. septembra, dosta pažnje posvetiće jačanju trgovinsko-ekonomske i energetske saradnje, uključujući i realizaciju strateškog gasovoda Južni tok

BEOGRAD - Najavljeni susret predsednika Rusije i Srbije, Vladimir Putina i Tomislava Nikolića 11. septembra u Sočiju biće dobra prilika da se trasira put za dalje jačanje ekonomske saradnje dve zemlje.

U saopštenju Putinove administracije u susret sastanku na vrhu navodi se da će dvojica predsednika dosta pažnje posvetiti jačanju trgovinsko-ekonomske i energetske saradnje, uključujući i realizaciju strateškog gasovoda Južni tok.

Privredna saradnja i dogovor o konkretnim poslovnim aranžmanima razmatrani su i na sastanku srpsko-ruskog međuvladinog Komiteta za saradnju, koji je u sredu odžan u Moskvi.

Ministar rudarstva Milan Bačević izjavio je, posle tog sastanka, da je jedna ruska kompanija zainteresovana za preuzimanje železare u Smederevu.

On je kazao i da je Srbija ponudila ruskoj Sberbanci strateško partnerstvo u vidu mreže Agrobanke, koja pokriva 85 odsto teritorije Srbije i da odgovor od Sberbanke očekuje u narednih 10 dana.

Govoreći o Južnom toku, koji je, kako je istakao, takođe bio tema razgovora sa predstavnicima ruske vlade, Bačević je rekao da će se do kraja septembra parlament Srbije izjasniti o predlogu da Južni tok postane projekat od nacionalnog značaja, čime bi se izbegli nesporazumi oko eksproprijacije zemljišta na trasi po kojoj će se taj energetski objekat graditi.

On je takođe naveo da sa ruske strane postoji želja da se u decembru počne sa realizacijom tog projekta, kojim Srbija stiče potpunu energetsku nezavisnost, a može da doprinese i značajnom pojeftinjenju gasa.

Rusija je, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) jedan od vodećih trgovinskih i investicionih partnera Srbije, a robna razmena između dve zemlje 2011. godine iznosila je više od dve milijarde dolara, što predstavlja povećanje za 42,5 procenata u odnosu na 2010. godinu.

Za šest meseci ove godine srpski izvoz na rusko tržište je bio u blagom porastu, ali je ukupan obim robne razmene opao, u odnosu na isti lanjski perioda, za 14,7 odsto, na 1,45 milijardi dolara.

Od 2003. do 2011. godine ukupan obim ruskih investicija u privredu Srbije premašio je 1,5 milijardi dolara.

Analiza PKS pokazuje da je Rusija šesti izvozni partner Srbije sa učešćem od sedam odsto, a prvi u uvozu sa udelom oko 13 procenata, uz stalan i visok deficit na srpskoj strani.

Na uvoznoj strani godinama dominira učešće energenata u rasponu od 70 do 80 odsto.

Srbija i Ruska Federacija imaju potpisane sve sporazume bitne za institucionalno regulisanje bilateralnih ekonomskih odnosa.

Posebno treba istaći Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine prema kome je oko 99 odsto proizvoda oslobođeno plaćanja carine u međusobnom prometu, pod uslovom da je zadovoljena klauzula o 51 odsto domaćeg porekla proizvoda.

Do sada zaključenim sporazumima stvoren je pravni okvir za dinamičan razvoj ukupnih dvostranih odnosa između Republike Srbije i Ruske Federacije, navode u PKS, uz napomenu da je ukupno na snazi oko 30 dvostranih sporazuma, protokola i drugih pravnih dokumenata.

Među najvažnijim ruskim investicijama u Srbiji su kupovina 51 odsto akcija NIS-a od strane kompanije "Gaspromnjeftu" za 400 miliona evra.

Ruska kompanija "Lukoil" kupila je srpsko preduzeće "Beopetrol" i uložila više od 300 miliona dolara. Početkom 2010. godine počela je izgradnja magistralnog gasovoda Niš-Leskovac u dužini od 52 kilometra. Projekat finansira kompanija "Jugorosgas", a izvođači radova su srpska preduzeća.

Ruski investitori su uložili i u druge sektore srpske privrede - obojenu metalurgiju, mašinogradnju, hemijsku industriju, turizam i bankarstvo.