Niko ne treba da potcenjuje odlučnost i sposobnost 1,4 milijarde Kineza da brane svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Tajvansko pitanje je čista unutrašnja stvar Kine. Nećemo ostaviti nikakav prostor za "nezavisnost Tajvana" i strano mešanje, kaže u intervjuu za Kurir ambasadorka Kine Čen Bo.
Ona tako komentariše najnovije tenzije između Kine i Amerike nakon što je visoka američka zvaničnica Nensi Pelosi - uprkos protivljenju vlasti u Pekingu - posetila Tajvan.
Pojedini svetski analitičari ocenjuju da bi, posle Ukrajine, sada moglo da se otvori i novo svetsko žarište, to jest da bi moglo da se pokrene pitanje Tajvana. Ove nedelje to ostrvo posetila je i predsedavajuća Predstavničkog doma Američkog kongresa Nensi Pelosi, što je izazvalo veliki revolt zvaničnog Pekinga... Šta vi kažete?
- Tajvan je neotuđivi deo teritorije Narodne Republike Kine. "Princip jedne Kine" predstavlja opšti konsenzus međunarodne zajednice i temelj međunarodnih odnosa. Kina ima pravo da zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet i ostvari ponovno nacionalno ujedinjenje. Predsednica Predstavničkog doma Američkog kongresa Nensi Pelosi posetila je kineski region Tajvan, ne obazirući se na čvrsto protivljenje kineske strane, i time ozbiljno prekršila "princip jedne Kine" i narušila suverenitet i teritorijalni integritet Narodne Republike Kine. Iz ovog događaja jasno se vidi ko prvi provocira. Ko destabilizuje situaciju u Tajvanskom moreuzu? Ko u ionako napetoj svetskoj situaciji dodaje nove turbulencije i zabrinutost? Pitanje Tajvana je čisto unutrašnja stvar Kine. Osnovni razlog koji ometa mirno rešavanje tajvanskog pitanja je taj što se tajvanske vlasti oslanjaju na SAD za ostvarenje nezavisnosti, a SAD koriste Tajvan da obustave dalji razvoj Kine. Niko ne treba da potcenjuje odlučnost i sposobnost 1,4 milijarde Kineza da brane svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Nećemo ostaviti nikakav prostor za "nezavisnost Tajvana" i strano mešanje. Takođe bih posebno želela da se zahvalim srpskom narodu na razumevanju i podršci naporima kineskog naroda da brani suverenitet i teritorijalni integritet.
Pažnju ovdašnje javnosti privukla je nedavna izjava portparola ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Liđena, koji je optužio Sjedinjene Američke Države da su "imperija laži" i da su "lagale 1999. za Jugoslaviju, 2003. za Irak, 2011. za Libiju, 2018. za Siriju". Prethodno je državni sekretar SAD Entoni Blinken označio Kinu kao "najozbiljniju dugoročnu pretnju međunarodnom poretku". Kako ocenjujete odnose SAD i Kine? I je li Kina pretnja međunarodnom poretku?
- Kao najveća zemlja u razvoju na svetu, Kina održava ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost, što samo po sebi predstavlja veliki doprinos miroljubivom razvoju čovečanstva. Doprinos Kine svetskom ekonomskom rastu godinama iznosi u proseku oko 30 odsto na godišnjem nivou. Promovišemo inicijativu "Pojas i put" i delimo razvojne mogućnosti sa zemljama širom sveta. Zalažemo se da sve zemlje, bile one velike ili male, budu jednake i da se sporovi rešavaju konsultacijama i dijalogom. Kina nema istoriju invazije i kolonizacije. Kineski narod u potpunosti poštenim radom teži srećnom životu. Nikada se ne mešamo u unutrašnja pitanja drugih zemalja, ne predstavljamo se kao učitelj i ne izvozimo sisteme, ne praktikujemo nejednake standarde i ne pokrećemo ratove. Kina je već princip miroljubivog razvoja upisala i u svoj ustav. Kina ne želi nikoga da zameni, niti se za to interesuje. Samo želimo da sami budemo bolji i da doprinesemo miroljubivom razvoju čovečanstva. Kina ne samo da nije pretnja već je stabilizator miroljubivog razvoja savremenog sveta. U protekle dve-tri decenije suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisna politika Srbije često su nailazili na "pretnje". Kada su one stizale iz Kine? Svima je jasno ko je glavni uzrok trenutnih turbulencija u svetu i ko je pretnja miru i razvoju.
Pa kako uopšte poboljšati odnose Kine i Amerike? Kineski i američki predsednici imali su ovih dana dug razgovor, bilo je tu i oštrih poruka...
- Za izlaženje iz teške pozicije u odnosima Kine i SAD važno je da se ozbiljno primeni konsenzus koji su postigla dvojica šefova država. Odnosi Kine i SAD su od velikog značaja ne samo za dve zemlje već i za ceo svet. Kina razume svoju međunarodnu odgovornost i uvek je razvijala odnose sa SAD u skladu sa tri principa međusobnog poštovanja, miroljubive koegzistencije i saradnje u kojoj svi dobijaju, koje je izneo predsednik Si Đinping. Američka strana je naglasila da SAD ne traže novi hladni rat, ne nastoje da promene kineski sistem, da jačanje njihovih saveza nije usmereno protiv Kine, da ne podržavaju "nezavisnost Tajvana" i da ne traže sukob s Kinom. Međutim, šta je s činjenicama? U ime očuvanja vrednosti, SAD se udružuju sa određenim silama i formiraju "male odabrane grupe" za obuzdavanje Kine; predsednica Predstavničkog doma Američkog kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajvan, potkopala "princip jedne Kine" i narušila suverenitet i teritorijalni integritet Kine; pod zastavom "ljudskih prava" i "demokratije", SAD su se mešale u unutrašnje poslove Kine i uvele jednostrane sankcije kineskim preduzećima itd. Upravo je doslednost reči i dela SAD ključ za vraćanje bilateralnih odnosa u normalu.
Rusko-ukrajinski rat je mesecima tema broj jedan, svet je u krizi kakva nije viđena decenijama... Da li vam se čini da se prilike u svetskoj politici više nikada neće vratiti na pozicije koje su vladale pre početka ovog sukoba? Da li vas možda i plaši trenutna duboka podeljenost sveta?
- Iz dana u dan piše se nova istorija, vremena se neprestano razvijaju i svet se tek tako neće vratiti u prošlost. U trenutnoj međunarodnoj situaciji, nestabilnost, neizvesnost i nesigurnost neprekidno rastu, dok je svet u opasnosti od ozbiljne podele. Hegemonizam, politika "formiranja odabranih grupa" i konfrontacija između blokova neće doneti mir i sigurnost, već će samo pogoršati podelu sveta. Ukrajinska kriza je to dokazala. Zabrinutost ne rešava problem. Moramo današnji svet posmatrati kroz nove ideje i razmišljanja. S napretkom nauke i tehnologije i razvojem privrede dogodile su se suštinske promene u ljudskom životu, a stepen međusobne povezanosti i međuzavisnosti zemalja se neviđeno produbio. Svi mi živimo u istom globalnom selu, sve smo više usmereni jedni na druge i sve više postajemo "zajednica za zajedničku budućnost čovečanstva". Na osnovu ovog shvatanja, predsednik Si Đinping je predložio izgradnju Zajednice za zajedničku budućnost čovečanstva i izneo inicijativu "Pojas i put", Inicijativu za globalni razvoj i Inicijativu za globalnu bezbednost. Kako bismo rešili trenutne izazove, nadamo se da će se odnosi između zemalja tretirati uz ideju o saradnji u kojoj sve strane dobijaju, a ne prema zakonu džungle, sa duhom jedinstva i saradnje, a ne logikom igre nulte sume.
Zašto je Kina, kako se čini, prilično uzdržana povodom ruske agresije na Ukrajinu?
- Što se tiče ukrajinske krize, naš stav je jasan, uvek smo stajali na strani mira, promovisali dijalog i mirovne pregovore. Kineska strana smatra da za rešavanje trenutne krize moramo da se pridržavamo ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija, da poštujemo i osiguramo suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja; moramo da se pridržavamo principa nedeljive bezbednosti i vodimo računa o opravdanoj zabrinutosti oko bezbednosti relevantnih strana; moramo da se pridržavamo mirnog rešavanja sporova kroz dijalog i pregovore; moramo da se fokusiramo na dugoročnu stabilnost regiona i izgrađujemo uravnotežen, efikasan i održiv evropski bezbednosni mehanizam. Mnoge zemlje u svetu dele slične stavove sa Kinom. Isporuka oružja ne može doneti mir Ukrajini, a sankcije i pritisci ne mogu da reše evropsku bezbednosnu dilemu.
Da li je već sada izvesno da zbog ovog sukoba svetu preti velika energetska kriza i teška zima?
- Očigledno je da su ratovi i sankcije doveli do kontinuiranog prelivanja kriza, a svet se suočava sa ozbiljnim izazovima kao što su energetska kriza, nestašica hrane i inflacija. Samo dijalog i konsultacije su pravi put da se izbegne teška zima.
Kako gledate na pritiske kojima je Srbija izložena, pre svega o pitanju priznanja nezavisnosti Kosova i uvođenja sankcija Rusiji?
- Srbija je nezavisna suverena država, koja ima pravo da štiti svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet, a takođe ima i pravo da formuliše spoljnu politiku zasnovanu na sopstvenim legitimnim interesima. Vršiti pritisak na Srbiju radi ostvarivanja sopstvenog geopolitičkog interesa je tipičan hegemonistički čin.
Da li Kina i u budućnosti ostaje pri stavu da ne priznaje nezavisnost Kosova?
- Stav Kine o pitanju Kosova i Metohije je dosledan i neće se promeniti.
Između Beograda i Pekinga ponovo je obnovljena direktna avionska linija, prvim letom ste i vi prošlog meseca doputovali u Srbiju... Koliko je značajno ponovno uspostavljanje ove avio-linije? I hoće li ovo možda povećati broj kineskih turista u Beogradu?
- Putovala sam na relaciji Kina-Srbija nebrojeno puta. Ovo putovanje direktnim avionskim letom je najbrže i najpraktičnije. Došla sam u Beograd iz Pekinga za manje od deset sati. Uspostavljanje direktnog leta će u velikoj meri olakšati putovanja između dve zemlje, svakako dovesti više turista i stvoriti povoljne uslove za proširenje saradnje u različitim oblastima. Ova direktna avio-linija takođe doprinosi nastavku bliske razmene između Kine i drugih zemalja u regionu, što, verujemo, koristi i Srbiji u daljem razvoju njene uloge regionalnog transportnog čvorišta.
Da li se možda radi na organizovanju posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji?
- Poslednjih godina dvojica šefova država održavaju bliske kontakte i, na strateškom nivou, vode razvoj bilateralnih odnosa. Razmena na visokom nivou igra nezamenljivu ulogu u promovisanju razvoja bilateralnih odnosa. Uverena sam da će dve zemlje održavati različite oblike razmene na visokom nivou.
Kurir.rs/Boban Karović