Pevačica Romana Panić pre dve godina uhapšena je u Australiji zbog pljačke bankomata, a sada je progovorila o planovima za budućnost i svojim željama.
Ona je trenutno u Crnoj Gori, a u "Premijeri" se dotakla raznih tema.
- Dobro sam, borba je ove godine jako čudna, konfuzna. Sve što se naprave planovi, sve se ispomera. U principu sam bila pri potražnji pesama,još od marta, aprila. Desile su se neke pesme, međutim, nisam ušla u studio. Ima nekih stvari, sa nekim autorima iz Hrvatske, sa našima. Biće svega! Nikako da čujem neku pesmu koja će da me drži. Svidi mi se, čujem, pa posle deset dana ne budem sigurna da je to to. S obzirom na to, radim. Planiram da da recikliram zbog omladine...Ja sam neko ko sluša razne žanrove muzike, imamo fenomenalne muzike u devedesetima. Drago mi je što su te neke moje pesme ostale da žive. Sve je ludo i brzo, svi su pevači vredni. I ovi koji se sada pojavljuju i ovi koji imaju kilometražu.
Sve nas zanima, kada ćeš i da li ćeš stati na ludi kamen?
- Ja bih volela da nikada ne mora o tome da se priča. Šta da radim, kad sam takav tip? Kako ono kažu, dvadesete su dvadesete, tridesete su tridesete...Ne znam da li ću stati. Znaš kako, prošle su te godine kad je to bilo aktuelno i to, bitna je ljubav i bitan je taj ludi kamen. Sigurno ćete znati. Ja se nikad ničeg nisam plašila, a kad vratim film, kažem sebi: "Je l' moguće?" (smeh). Iskustvo i godine to dolazi. Što više znaš, više se i plašiš.
Da li si se u životu kajala zbog nečega?
- Znaš kako, svaki čovek kaže ne, ne kaje se, ali opet postoji neko pokajanje. Sigurno da postoje takve stvari, što sam bila tkao jednostavna i bezrezervna prema ljudima. Nekada su to ljudi iskoristili, nekada nisu.
Osim što si bila fatalna po te opasne ljude, ono što sam čuo jeste da si mnogo u životu gubila zbog ljubavi i da te je u mnogim delovima svog života ta ljubav zaustavljala. Da li je to istina?
- Da. Dešavali su mi se neki nelogični pehovi...
Mnogo se spekuliše o tome koliko je poznatih posećivalo nudističke plaže. Da li si ih nekada posetila?
- Nisam, nisam...Tek kad sam snimila album, 2000.godine, došla sam na Adu Bojanu. Sećam se na tom Ušću gde se uliva Bojana u more, stajao je neki čovek. Kaže: "Dalje ne može, ovde je granica". Ja sam počela da razmišljam koja granica, kad on meni kaže: "Sa ludilom".
Kurir.rs
Bonus video: