Deset hiljada stranica dnevnika ispunjenih zapisima sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža, venecijanska komoda iz 18. veka, kolekcija ogromnih davno patiniranih ključeva starih i po više vekova, nagrade i diplome, na stotine knjiga, bezbroj arhivske građe – sve to je stalo u život i u legat značajnog srpskog akademskog slikara, istoričara umetnosti i putopisca Milutina Dedića (1935 – 2021) koji je upravo poklonjen Domu legata Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Darodavci su Dedićevi sinovi Filip i Luka Dedić koji su sa svojim porodicama i dosta emocija sve to predali predstavnicima Adligata zajedno sa pedesetak umetničkih slika na kojima se najčešće pojavljuju vodenice, Hilandar, morski motivi, većim delom autorsko delo samog Milutina Dedića. Kako su Dedići iz Šibenika, u legatu je mesto našla čak i antička posuda sa izuzetnom retkošću – skamenjenim naslagama hrane starim hiljade godina. Tako legat sadrži raznovrsnu građu koja na veoma slikovit način dočarava neuobičajen, težak ali vanredno zanimljiv umetnički i boemski životni put.
Milutin Dedić, inače rođeni brat slavnog pevača Arsena Dedića, život je posvetio oslikavanju Hilandara i drugih srpskih manastira, kao i našem zaboravljenom etno-nasleđu, naročito vodenica. Govorio je kako se kao dete sa porodicom tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu sakrivao u jednoj vodenici i od tad njome ostao očaran, a njegovi crteži vodenica ne samo što su sačuvali izuzetno važan kulturno-istorijski trag o zdanjima od kojih mnoga više ne postoje, već imaju izuzetnu estetsku i etnološku vrednost.
Posebno je zanimljivo da je Dedić više od dvadeset puta posetio manastir Hilandar, koji mu je kasnije bio inspiracija za više od 500 crteža i slika na kojima je motiv Sveta gora. Često je slikao i okeansku pučinu, spomenike i krajolike u Srbiji, rodnom Šibeniku, širom Dalmacije i Jugoslavije.
Autor je i brojnih putopisa, kao i više knjiga, među kojima je i "Trg tišine'' (2012), 160 emisija "Enciklopedija za radoznale'' na RTS-u, i 190 legendarnih kolumni "Slikarev maraton'' u kojima je predočio veliki deo svojih dnevničkih zapisa i crteža.
Milutin Dedić je slikar srpske kulturne baštine, svakodnevnog života, običnog čoveka i kolega umetnika koje je voleo da portretiše. Za života je promenio pregršt zanimanja, ali je uvek umetnost bila vezivno tkivo njegovog života, nit koja spaja njegov početak, trajanje i kraj, njegova nit koja sada nastavlja svoj put u legatu.
Jedno vreme je Dedić radio kao učitelj u Dalmaciji, zatim odlazi u vojsku u Zadar, u Školu rezervnih oficira, gde upoznaje Gojka Subotića, našeg akademika, koji će ga i pogurati ka slikarstvu, a zatim krajem pedesetih godina stiže u Srbiju i završava istoriju umetnosti - bez završene osnovne škole!
Samo za prvih nekoliko godina studentskog života od 1957. godine, Dedić je promenio čak 15 stanova, i ostavio zapise i crteže o podstanarskom životu, ali i srpskoj kulturnoj baštini. Krajputaši su mu bili omiljena inspiracija, a Skadarlija njegov najdraži dom. Da je bio poznati boem bez kojeg Skadarlija decenijama nije bila zamisliva, to stara generacija dobro pamti. Naizgled nespojivo, ali istinito je da je bio radoholičar, da je slikao, crtao, stvarao umetnost u svakom trenutku kada nije morao na drugi način da zarađuje za hleb ili da spava. Tako je decenijama nastajao bogat opus čiji je značajan deo sada poklonjen za legat, za buduća pokolenja.
O Milutinu Dediću njegov tri godine mlađi brat Arsen napisao je poznate stihove, svojevrsnu odu drugačijem bratu.
"Ko zna gde si, na kojem od mora;
ko zna gde si, na kojem od kopna;
da li sam ili negde ko i mi imaš dom;
uvek voljan da daš sve ni za šta".
Da vrhunsku umetnost ova porodica nosi umesto krvi, da je to porodični životni pečat, svedoče najbolje Milutinovi dnevnici koji su svakako i po obimu i po kvalitetu vanredno značajni, zanimljivi i neobični. Na svakoj strani (a ima ih više od 10.000!) ređaju se upetačljivi komentari i beleške, ali i još upečatljiviji crteži. Dedić je nacrtao i ispisao ne samo ceo svoj život, već ceo svet srpske kulture poslednjih pola veka. Ređaju se ličnosti, događaju, zdanja, spomenici, prirodne lepote... Srbija “uslikana” okom i čarobnom olovkom ili četkicom umetnika i boema, prelomljena kroz njegovu tananu dušu, subjektivnu prizmu estetike, ljubavi i shvatanja sveta, postojanja koja vanredno obogaćuje sve što se posmatra. Porodica je sa velikim poverenjem, na inicijativu članice osnivača Udruženja Adligat Bojane Andrić, predala na poklon Adligatu ovo blago koje će stručnjaci i šira javnost u narednom periodu tek otkrivati i tek mu se diviti.
(Kurir.rs)
Bonus video: