Nenad Knežević Knez ostavio je značajan trag u domaćoj pop muzici devedesetih, a jednom prilikom ispričao je anegdotu vezanu za hapšenje u Nemačkoj. Policajci su bili ubeđeni da je Knez opasni narko diler iz Kolumbije.
- Prve "slasti" baksuzluka okusio sam u osnovnoj školi. Kako sam bio neverovatno živahan, već u prvom razredu proglasiše me problematičnim - dečakom. S pravom ili ne? Ne znam, ali ubeđen sam da nisam bio ništa gori od svojih vršnjaka. Kao i oni, obožavao sam petarde, sitne čarke i podmetanja na času, rakljice specijalno pravljene za devojčice... Ali, za razliku od drugara ispaštao sam ne samo zbog svojih nego sam često "iskijavao" i tuđe nestašluke. Bilo kakva glupost da se dogodila u školi znalo se koga će za gušu - problematičnog dečaka. Bio sam dežurni krivac! Naravno, vremenom sam se "izduvao", smirio i uozbiljio. I pored toga, baksuzluci mi ne daju mira, naprotiv, veran su pratilac mog života - ispričao je 1995 za časopis Sabor.
- Ovo što ću vam sada ispričati deluje nestvarno i u snu, a kamoli u javi. Bilo je to krajem prošle godine. Posle nekoliko koncerata u Švajcarskoj, jednog dana u zoru krenuo sam u Nemačku gde me je čekala poduža turneja. Na granici ne beše žive duše tako da pasoš nisam iz džepa ni vadio.
- Dobro se sećam tog 1. novembra '94 godine. Bio je Dan mrtvih. I Leverkuzen, u kojem sam prvo odseo, beše totalno "mrtav" grad. Ulice puste, radnje zatvorene. Nije mi se sedelo u hotelskoj sobi. Poželeo sam da prošetam, pa jedva nagovorih drugara da mi se pridruži. Svratismo u pab na pićence, a zatim se preselismo u jedan kafić u samom centru grada. Iako mi beše čudno - gde god da sam se osvrnuo pred očima su mi uvek bili panduri, čak mi se činilo da su iste face u pitanju - nisam brinuo. Možda nas prate? Neka - pasoš mi je u redu, imam vizu i sve potrebne papire.
- Napuštamo kafić i krećemo prema parkingu, ali odjedanput nas okružiše policijska kola. Iz tri automobila izleteše naoružani panduri, uperiše mašinke na nas, staviše nam ruke iznad glave, priljubiše uz kola i počeše da nas pretresaju. Tek posle detaljne pretrage zatražiše nam isprave. Sa mojim drugarom brzo završiše - imao je nemački pasoš, a kada im ja pokazah svoju crvenu knjižicu, zgrabiše me za ruke, strpaše u kola i odvezoše. Moraće, kako mi rekoše, da provere moj identitet, a to je bilo moguće samo u policijskoj stanici. - ispričao je on.
kurir.rs/srbijadanas
Bonus video: