Druženje sa komšijama u zgradi i ispijanje kafice je ritual koji pojedini građani praktikuju gotovo svakodnevno, dok sa druge strane pojedinci ne vole nikakve komunikacije, a još manje druženja sa susedima iz zgrade.
To dokazuje i tvit koji se pojavio na društvenoj mreži Tviter gde je autorka pitala svoje pratioce da li se druže sa komšijama.
- Da li se družite bar sa jednim komšijom, komšinicom u zgradi, mislim kafa i tako dalje... - pitala je ona u tvitu.
U komentarima ispod tvita su tviteraši pisali šta oni praktikuju.
- Ne. Dosta mi je što imam kome da se obratim kad mi baš zatreba neka komšijska pomoć što se do sad fala Bogu nije desilo. Gde su kafe tu su i udruživanja, a udruživanja ne volim jer obavezno isključuju neke druge ljude i tako ukrug - piše u prvom komentaru, dok u drugom stoji:
- Da, sa svima sa mog sprata pijem kafu. Ne svaki dan. Taman koliko treba.
- Ne družim se, ponekad popijem kafu sa jednom komšinicom, koju poznajem jako dugo iz vremena kada nismo bile komšinice. Od mene dosta - napisao je jedan korisnik:
- Ma daj, kakva kafa i komšije... Nije zbog komšija, kod mene se nikad nema gde ući... kad neko treba da dođe bolje zub da mi vadi. Stalno ja usisavam, nešto raspirujem, ali brate što vreme brzo prolazi iskreno meni to kafenisanje ne fali, ali ja sam postala vrlo naopaka.
- Razumem u potpunosti to smara kada su ljudi dokoni i dosadni, ali opet mislim da smo mnogo, mnogo otuđeni...
- Mala zgrada, sve fini ljudi, evo malopre sam dobila od mojih mladih komšija poklon jer sam brinula o njihovom cveću dok su bili na moru. Uvek pažljivi i kulturni ponekad popijemo kafu jer oni mnogo rade. Uopšte jedna lepa atmosfera u komšiluku.
- Da. Dobar komšija je bliži od roda kad je stani pani.
- Prvu kafu sa komšinicom sam popila pre neki dan, ali godinu dana nakon što sam se odselila - glase neki od komentara.
Kurir.rs