Nikada mi nije bilo jasno zašto je javnost uvek više zanimalo ko će da sedne u neku ministarsku fotelju od toga kakva će biti politika buduće vlade. Mediji se ubiše da dođu do informacija ko bi mogao na koje mesto da baci sidro, koja stranka uzima koji resor, a sve je to pogrešno, jer na taj način učimo javnost da je sastavljanje vlade deoba nekakvog plena, što ne sme nikako da bude. Sastavljanje vlade je, pre svega, politika za koju će se ta vlada zalagati i da li će njeni budući ministri biti kadri da tu politiku sprovedu.
Za početak, najviše bih voleo da u vladi ne bude niko ko je u medijima svih ovih meseci posle izbora bio kandidovan za neki resor. Bilo bi lepo da novu vladu čine ljudi koji unose novu energiju i koji nisu bili ni na kraj pameti nikom u medijima. Svakako, oni koji su sami sebe promovisali u ministre naručujući TV gostovanja i PR tekstove tek ne bi smeli da sede u vladi.
Vladu Srbije bi trebalo da čine ljudi modernih shvatanja kojima je Srbija iznad svega i koji su spremni da se svojim znanjem i borbenošću uhvate ukoštac s jezivim izazovima koji će se pred nas staviti. Ljudi koji će biti spremni da rade 24 časa sedam dana u nedelji, koji se neće obazirati na pljuvačine sa društvenih mreža, kojima će prioritetno biti da rade posao, a ne da vode beskrajne rasprave sa opozicijom. Rezultat je jedino merilo, a ne beskrajna politikantska nadmudrivanja. Dakle, lično sam za mlađi svet koji ima suštinski drugačije poglede od pojedinih istrošenih kadrova koji valjda smatraju da bi doživotno trebalo da sede u nekoj fotelji.
Veliki sam protivnik da se dovode navodni veliki stručnjaci iz inostranstva, osim ako zaista nisu ostvarili briljantnu karijeru. Dakle, mora da se radi o personi koja je stekla neverovatno ime u naučnom ili poslovnom svetu i koja bi svojim imenom i prezimenom mogla da nam otvara svuda vrata.
Ukoliko nemamo takvog, nema potrebe ponavljati neke ranije greške. Imamo mi u Srbiji fantastičan mlad svet koji je željan borbe za otadžbinu, koji je završio naše fakultete s najboljim ocenama, doktorske studije, i koji se afirmisao u svojoj profesiji na najbolji mogući način. Iskoristimo patriotski momenat tih mladih ljudi koji su se sigurno, uprkos brojnim ponudama da karijeru razvijaju van Srbije, ipak odlučili da ostanu ovde i da se bore za sebe i svoju zemlju. Njima da se pruži šansa. Ovo inače pišem jer znam da puno takvih ima u samim strankama, samo je potrebno malo više da se zagrebe. Iznad svega, potrebni su ljudi na koje strane ambasade neće imati ama baš nikakav uticaj.
Nikakva prisnost, nikakvi privatni ručkovi, posete, odlasci na večere i terevenke. Ambasadori rade za države koje su ih poslale, ministar u vladi Srbije mora isključivo da radi za Srbiju. Verujem da možemo da dobijemo baš ovakvu vladu, mada znam da ovo što sam napisao nije mnogo medijima interesantno.
Nikako da se odviknemo od toga da formiranje vlade nije podela partijskog plena. Posebno to ne bi smelo da bude sada kada rat uveliko kuca na vrata čitave Evrope. Izazovi pred nama traže od nas ogromna odricanja i traže ljude koji će biti spremni da bukvalno poginu za zemlju. Srbija ima takve i verujem da će se oni u naredne četiri godine boriti za našu budućnost i za očuvanje mira.