Jedan od vodećih svetskih stručnjaka kaže da zasad mali procenat transrodnih osoba poželi povratak nazad i da je najveći procenat zadovoljan nakon kompletne tranzicije
Povodom velikog interesovanja izazvanog našim tekstom "U Srbiji rođena prva beba posle transplantacije testisa urađene u Beogradu" od pre nekoliko dana, sada razgovaramo s prof. dr Miroslavom Đorđevićem o operacijama konverzije genitalija u sklopu promene pola.
Beogradski centar za transrodnu medicinu, koji vodi prof. Đorđević, jedan je od vodećih u svetu za promenu pola, te je zato i stecište trans-muškaraca i trans-žena iz čitave bivše Jugoslavije, ali i sveta, koji bi da postanu suprotan pol.
Naš eminentni stručnjak dosad je uradio preko 6.000 takvih operacija, a 1.200 operisanih osoba bilo je s prostora bivše Jugoslavije. Jedan od najvećih izazova bio je i hirurški "povratak nazad" kod transrodnih osoba koje su se pokajale zbog prelaska u drugi pol. Takozvanu detranziciju, koja je posebno mukotrpan rad za hirurga, prof. Đorđević, jedan od vodećih stručnjaka za operacije promene pola u svetu, izveo je veoma uspešno kod preko 30 osoba.
- Nekada je to bio tabu, a danas je sasvim uobičajena procedura, gde se nakon psihijatrijskih praćenja, psiholoških testiranja i hormonske tranzicije, koja uključuje korišćenje hormona onog pola ka kojem se teži, planira operativni zahvat, a on podrazumeva uklanjanje postojećih genitalija i kreiranje novih u skladu sa željenim polom - kaže za Kurir prof. Đorđević, inače zaposlen kao dečji urolog i hirurg u "Tiršovoj".
Operacije se uglavnom izvode u jednom aktu, ističe profesor, osim nekih najzahtevnijih, gde se funkcija genitalija uspostavlja tek nakon ugradnje odgovarajućih pomagala (testis i penilne proteze).
- Oporavak je uglavnom brz, tako da se osobe vraćaju uobičajenom životnim aktivnostima, u proseku mesec dana nakon operacije. Tome su najviše doprinele modifikacije i unapređenja koje je beogradski tim uveo u praksu tokom prethodnih 20 godina.
Operativno lečenje i hirurška konverzija predstavljaju završni korak u potpunoj tranziciji i osobe s novoformiranim genitalijama nastavljaju svoj novi život u polu ka kojem su težile otkako znaju za sebe. Time se uključuju u uobičajeni život i u sredinu. S funkcionalne strane, rezultati su više nego prihvatljivi. Ponekad postoji potreba za nekim manjim korekcijama, ali je najveći procenat transrodnih osoba zadovoljan nakon kompletne tranzicije - navodi prof.
Đorđević i dodaje da su, za razliku od pre 10-15 godina, ove osobe sve više prihvaćene u našem društvu, bez stigmatizacije ili ograničavanja u životnim aktivnostima, školovanju, zaposlenju ili ostvarenju porodičnih želja.
Međutim, kao i sa svim u životu, ni ovde stvari ne idu uvek savršeno. Neki se ipak pokaju, pa traže novu operaciju i povratak u stari pol.
- Nažalost, određeni, ali zasad mali procenat transrodnih osoba pokaže znake kajanja i želju za povratkom nazad. Mi smo takav zahtev imali pre punih 12 godina, kada se o tomo gotovo ništa nije ni znalo. Krenuli smo u proces retranzicije i vratili genitalije hirurškim zahvatima na stanje kao i prilikom rođenja. Ovo je veoma mukotrpan rad, koji je moguć kroz nekoliko etapa, ali s krajnjim ciljem da takve osobe pronađu sebe i nastave da žive zadovoljne - naglašava prof. Đorđević i dodaje:
- Za nas hirurge to je predstavljalo novi izazov i, zahvaljujući našim tehnikama i radu, do sada smo "vratili nazad" više od 30 osoba iz celog sveta. Obično se radilo o lošim procenama psihijatara ili o prebrzim odlukama hirurga da urade operacije. Ponosan sam što naš beogradski tim nije imao osobu koja je pokazala kajanje i želju za detranzicijom.
Inače, transrodnost se, objašnjava prof. Đorđević, oseća u najranijem detinjstvu, pa skoro svaka transrodna osoba izjavljuje da se seća tog nesklada od najranijih dana svog života.
- Zahvaljujući razvoju medicine, kao i boljoj informisanosti, danas se transrodne osobe već u ranijim fazama svog života, pre puberteta i tokom adolescencije, javljaju stručnjacima za podršku. Potrebne su profesionalne evaluacije da li je reč stvarno o rodnoj disforiji (neskladu) ili je u pitanju neko od drugih stanja polne orijentacije - navodi prof. Đorđević.
Ipak, danas, u razvijenom društvu nije dovoljno da neko samo pokaže želju da promeni svoje genitalije, pa da mu to bude omogućeno.
- Svaku osobu prate najmanje dva doktora psihijatra/psihologa, a zatim ona mora biti najmanje godinu dana na hormonima pola ka kojem teži, da bi se stekli uslovi za hiruršku tranziciju. Reč je o ozbiljnim protokolima, koje je propisalo Svetsko udruženje za transrodnu medicinu i dužni smo da ih se pridržavamo. U suprotnom, mogućnost grešaka i ugrožavanja zdravlja i života ovih osoba je značajno povećana - naglašava prof. Đorđević. antrfile
Kurir.rs/ Jelena. S. Spasić