SILOVANJA, DROGA I PREMLAĆIVANJA! U najozloglašenijem zatvoru na Balkanu leže ubice i lopovi! Ovako se tamo kažnjavaju cinkaroši
I u pesmama opevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najozloglašeniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput maloga grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.
Zenički zatvor je kroz svoju istoriju ‘ugostio’ ubice, razbojnike, ratne zločince, silovatelje, otmičare, dilere droge, kao i druge kriminalce, pisao je pre nekoliko godina u svojoj reportaži Express.hr.
Život prepun nasilja i droge
Najbrojniji su bili Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od više od 200 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između 5 i 20 godina zatvora, a im ih koji će robijati više od 20 godina.
-Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti, rekao je u razgovoru za Express pre nekoliko godina tadašnji direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić. Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu čuvari, zaštitnici, učitelji, lekari, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje.
Svi do jednoga kažu da im baš i nije lako. Poslednji beg iz zatvora preko zida zabeležen je 1996. godine, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu.
Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove za beg, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako da pobegne.
Zlostavljanje među zatvorenicama je veliki problem
Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je - sloboda. Čitavo zdanje s paviljonima, radionicama, bioskopom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, restoranima i verskim prostorijama živi poput maloga grada.
Oni koji žele mogu da rade i pristojno da zarađuju ili da se bave bilo kojim sportom. Rad nije obavezan. Onima dobrog ponašanja dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom.
Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7000 koka nosilja, 3000 pilića, a tove i stoku.
Radili ili ne, svi zatvorenici su u 22 sata u svojim krevetima.
Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je nadzornim kamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.
-Velik su nam problem zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketarenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godineabilo je 3200 slučajeva nasilja, a godinju ranije smo zabiležili, još uvek visokih, 2205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetalištu, hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša s kaznama preko 20 godina zatvora, pojasnio je Expressu u jednom razgovoru Spahić.
Našli joj drogu u vagini
Osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki je problem droga.
Posao sa drogom u zatvoru nadležni nastoje da zaustave, a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.
-Pre nekoliko godine je supruga došla u posetu mužu u zatvor i labrador je doslovce pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego da žena bude odvedena u policiju i da je pretraže. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor, jedna je od priča iz KPD Zenica.
U čuvenom zatvoru već više od 20 godina robija i četverostruki ubica Edin Buljubašić iz Zenice. On je zatvorenik sa najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine.
Buljubašić je 1989. godine ubio svog oca i jednog sugrađanina, za šta je osuđen na 20 godina. Tokom rata je pobegao iz zatvora u Foči, a 1996. je vraćen u Zenicu. Kad je nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten na slobodan vikend, ubio je svoju suprugu i snahu.
Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend. Tada je ponovo ubio, i to suprugu i snaju.
Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću sa naslovom “Zatvorski begunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u begu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u. - Za to što sam ubio oca kajem se pedeset posto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je voleo i što nisam mogao podneti to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz Zenicatransa kajem se devedeset posto, a za ubijenu snahu Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje jer me to proganja. Nju nije trebalo da ubijem. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će se okončati, nebitno kada, samo zbog snahe. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea... - ispričao je pre šest godina Buljubašić, dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” i da sa tim mora živeti dok ne dođe vreme da se ubije.
Za seks plaćaju telefonskim karticama
Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za deo je to kazna.
-Pušenje se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka (oko 50 kuna). Za seks se pak plaća karticom od 1000 impulsa. “Topdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “topdžija” ima upola manje, pričaju zatvorenici.
Oni kažu da muškarci najčešće imaju odnose u kupatilima ili po sobama. Uglavnom imaju stražare sa ugovorenim šiframa u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. Tako je “nema tople vode” znak da se prestane sa seksom jer dolazi straža.
Osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i silovanja.
- Najveća osveta zatvoreniku jest da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je to poruka, osveta zbog cinkanja ili pak naredba izvana da bude lojalan, kažu zatvorenici.
Kurir.rs/Express.hr