Suša koja je pogodila veće evropske reke nije zaobišla ni Savu, ali tu nisu isplivali ljudski ostaci, potopljeni gradovi, nemačke flote ili bombe, već samo alge, nekoliko mrtvih riba i razni otpad koji su očistili vredni momci iz Kajakaškog kanu kluba Zagreb.
– Sava pada svakog leta, normalna je dinamika vode, ali nikad nisam doživeo da je tako nisko da se bukvalno može preći preko nje. Rekordno je nizak i uopšte ne raste, samo sve više pada, što je čudno – slaže se kajakaš Luka Vragović. Nizak vodostaj na reci otežava im treninge, kažu veslači. Nizak vodostaj iznenadio je i iskusnog pecaroša Tihomira Ivanića. Peca na Savi kod Jadranskog mosta otkako pamti, skoro šezdeset godina. Ovakve situacije su sve češće na našoj najvećoj reci, kaže on. Zbog niskog vodostaja, upozoravaju biolozi, ugrožene su ribe koje u njima žive jer je smanjena količina kiseonika u vodi.
Tiho govori o letu 1993. godine kada je Sava bila najniža od kada se vode vodostaji. Vodostaj Save u avgustu bio je minus 338 centimetara ispod normale. Rekordno niska Sava u Zagrebu bila je i 1983. godine, kada je zabeleženo minus 213 centimetara. Najniži vodostaj u Zagrebu izmeren je 1947. godine, kada je takođe u avgustu izmereno minus 204 centimetra. I ovog avgusta vodostaj reke u metropoli je rekordno nizak, o čemu svedoče i aktuelni podaci. Nivo Save u Zagrebu meri se svakog sata, a juče i prekjuče je bio minus 299 centimetara ispod normale, pa se približavamo rekordnom merenju iz 1993.
Obuli smo gumene čizme na noge i sišli u korito kod Jadranskog mosta. I pored niskog vodostaja, struje reke su jake, pa su momci iz Kajakaškog i kanu kluba Zagreb pomno pratili naš poduhvat. Prvo smo pokušali da pređemo Savu sa njene leve strane, ali smo zbog jake struje na mostu i otežanog pristupa obali odlučili da pređemo na drugu stranu. Tu, na desnoj obali, pristup reci je lakši. Nedaleko od mosta, voda koja se povlačila ostavila je za sobom dugačku šljunkovitu obalu koja je starim Zagrepčanima nekada služila kao plaža i mesto za tajne ljubavne sastanke. Sunčali smo se i na šljunkovitoj plaži, misleći na dane kada je Sava bila nezagađena, pa su se stari purgeri rado kupali u njoj, a rečna voda je opisivana kao čista i 'srebrnasto penasta'.
Sava je danas, nažalost, ljigavo zelena i braonkasta, ponegde i neprijatnog mirisa. Uspeli smo da pređemo veći deo reke sa obale. Skoro na pola korita reke voda nije prelazila nivo naših kolena. U sredini Sava postaje dublja, do sredine bedra, i tu je jača rečna struja. Nekoliko metara dalje prema levoj obali, voda Save se diže do nivoa kuka i na tom nivou ostaje, čini se, sve do druge obale. Iako nam Sava nikada ne bi išla iznad nivoa kukova, nismo hteli da je pokušamo iz higijenskih razloga, da se ne pokvasimo vodom sumnjivog kvaliteta. A struja je bila sve jača, pa nismo hteli da rizikujemo da nas odnese bujica i plivamo prema Slavonskom Brodu. Sava nije igralište i treba mu prići sa poštovanjem jer u svakom trenutku može da se desi nezgoda, čak i odličnim plivačima. Zato nikada ne treba pokušavati da pređete Savu pešice, bez pratnje i bez par kvalitetnih gumenih čizama.
Kurir.rs/Večernji