Suđenje Hrvatu, kojeg su ruske snage uhapsile početkom maja na području Mariupolja, počeće sutra, u ponedeljak, 15. avgusta. Optužnicu protiv Vjekoslava Prebega podiglo je državno tužilaštvo Donjecke Narodne Republike (NRD), proruskog entiteta na teritoriji Ukrajine, optužujući ga da je prošao obuku za terorističke aktivnosti, da je učestvovao u sukobu kao plaćenik, i nasilno preuzimanje vlasti i rušenje ustavnog poretka.
Prema tamošnjem zakonu, kazne za ova krivična dela su doživotni zatvor ili smrtna kazna, navodi se u optužnici. Aktivisti zahtevaju moratorijum Pored prebega, pred isti sud će biti izvedena još tri strana državljana. Isti sud, koji nije međunarodno priznat, početkom juna osudio je na smrt marokanskog državljanina Sauduna Brahima i Britance Aidena Aslina i Šona Pinera, koji su pored Prebega. Advokat optuženog je uložio žalbu i – iako je proruska strana više puta licitirala, veoma neprijatno i propagandno, sa tajnim egzekucijama, slučaj i dalje stoji.
Šef Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin potpisao je 12. jula ukaz o izmenama Krivičnog zakonika. Tom uredbom ukinut je moratorijum na izvršenje smrtnih kazni u DDR. Istovremeno, ruski aktivisti za ljudska prava, naučnici i kulturni radnici napisali su otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sa zahtevom da predloži vlastima samoproglašene DDR da uvedu moratorijum na primenu smrtne kazne. Autori pisma, pozivajući se na istorijske primere, uveravaju da smrtna kazna nije svojstvena ni ruskoj kulturi ni ruskoj državi. Oni posebno podsećaju na ukaz carice Jelisavete iz 1744. godine, koji je suspendovao upotrebu smrtne kazne u Rusiji pre nego što je to učinjeno u zapadnoj Evropi.
Potpisnici pisma su, između ostalih, direktor Aleksandar Sokurov, novinari i aktivisti za ljudska prava Zoja Svetova i Eva Merkačeva, šef Katedre za psihologiju Moskovskog državnog univerziteta Aleksandar Asmolov, akademici Ruske akademije nauka Aleksandar Čaplik i Nikolaj Rozanov i profesori Ruske akademije nauka – matematičar Aleksandar Bufetov, fizičar Jaroslav Kudrjavcev i lingvista Svetlana Burlak. Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova saopštilo je da Republika Hrvatska najoštrije osuđuje optužnicu protiv hrvatskog državljanina Vjekoslava Prebega, tzv. Narodna Republika Donjeck.
Prebegla su ruske snage uhvatile dok je, kako su saopštili ruski izvori, pokušavao da pobegne iz Mariupolja. Kako je Večernji list objavio još u februaru, on je u tu zemlju stigao pre više od godinu dana i bio je pripadnik 1. bataljona 36. brigade marinarske pešadije, koja se borila na liniji pored grada Mariupolja, na severnoj obali br. Azovsko more. To je zvanična jedinica ukrajinske vojske u čijem sastavu je i bataljon Azov. Od 2015. godine, kada je postignuto primirje, ta jedinica obezbeđuje liniju borbe, a vojnici su na položajima u smenama od šest do devet meseci. Vojska za državljanstvo Nakon što su ga uhvatile ruske snage, ruski medij Raša Tudej napravio je intervju sa Hrvatom, što je uobičajena ruska propagandna praksa prilikom hapšenja stranaca. Prebeg je tada rekao da se pridružio ukrajinskoj vojsci 2020. kako bi dobio državljanstvo.
- Ovde sam upoznao ženu u koju sam se zaljubio. Imala je bolesnu majku i nije htela da napusti Ukrajinu – rekao je on. Izjavio je da nikada više neće uzeti pištolj u ruke i da bi se verovatno pridružio "nekoj dobrotvornoj organizaciji" ili Crvenom krstu ako bude pušten. Odluku o dobijanju državljanstva služenjem vojske nazvao je lošom idejom.
Kurir.rs/Večernji