Monstruozna smrt mlade Jelene uzburkala je javnost 1996. godine, a i dan danas se prepričava.
Mnogi zločini počinjeni na teritorije Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima.
Osamnaestogodišnjakinju Jelenu Đorđević 2. jula 1996. godine Mlađa Milovanović je silovao, tukao pištoljem i na kraju zapalio. Na izlazu iz Jagodine počeo je njen pakao. Devojka je stopirala, a stao je baš on...
- Tog 3. jula 1996. godine oko 20 do 4 sata ujutru, patrola saobraćajne policije na auto-putu, blizu naplatne rampe Jagodine je pronašla devojku sa izrazitim povredama nastalim od požara, paljenja, sa povredama glave, u svesnom stanju. Potpuno je bila naga - ispričao je za emisiju "Dosije" Mašana Lekića tadašnji policijski službenik Slobodan Ivanović.
Policajci su toliko bili šokirani da se u trenutku nisu odmah ni zaustavili. Produžili su desetak metara, pa su se vratili u rikverc i ukazali joj pomoć. Jednostavno su bili užasnuti slikom ispred sebe. Tada im je devojka rekla da je silovana, pretučena, polivena benzinom i zapaljena od strane nepoznatog lica. Odvezli su je u bolnicu. Lekari su se uzalud borili za njen život. Sa preko 80 posto izgorele površine kože, uspela je u velikim bolovima da iznese detaljnu izjavu. Samo oči i usta joj nisu bili u zavoju. Preminula je posle osam dana mučenickog ispaštanja.
Kako je rekla, krenula je kod prijateljice u Ćupriju. Kako nije bilo autobusa, ona je stopirala. Stala je "zastava 101" žute boje. Krupniji muškarac je tražio da se veže. Skrenuo je sa glavnog puta ka selu, rekavši da nešto treba da ostavi prijatelju. A onda je u nekom trenutku zaustavio automobil. Ušao je u kukuruz... Tad joj je tražio da sa sebe skine svu odeću i nakit. Uperio joj je pištolj u glavu. A onda je od nje zahtevao da imaju seksualni odnos. Uprkos njenim molbama da to ne čini, nastavio je... Tako je Jelena silovana u automobilu. Napadač je imao čudan zahtev. Tokom silovanja od devojke je zahtevao da ga zove "Dragiša". Nastavio je da vozi ka Končarevu. Kod nekog polja je izvukao iz automobila preko vozačevog sedišta, a onda je pištoljem udario po glavi više od 20 puta. Iz gepeka je izvadio plastičnu flašu sa benzinom, polio, zapalio upaljačem i svo vreme se smejao. Nesrećna devojka je počela da gori.
Jelena je čak izjavila da je pucao ka njoj, seo u auto i otišao. Ona je počela da se valja po zemlji kako bi ugasila vatru, a onda počela da se kreće tražeći pomoć.
Policija je prvi dan pronašla prvo mesto zločina - polje kukuruza. Pronašli su tragove guma, neki listovi su bili pokidani, a na jednom je bio čudan trag, misteriozan. Kao pisani zapis. Policija je nastavila istragu, tražeći drugo mesto koje je Jelena opisala. Bilo je blizu groblja. Pronađeni su tragovi izgoretine i krvi. Pronađena je i čaura od 9mm. Ono što je zbunilo čak i policiju jeste bio plavičasti trag, ali i čaura nije imala kapislu. To se nije uklapalo sa Jeleninom pričom jer - nije pucano iz pištolja.
Jelena je rekla da je napadač bucmast, da ima 40 godina, da je smeđ i prosed. Opisala je njegovu odeću i stručnjak je napravio foto robota. Policija je oštećenoj pokazala fotografije preko 80 fotografija različitih lica, ali bila je kategorična - nijedan od njih nije bio počinilac dela.
Tokom snimanja rekonstrukcije ovog zločina u emisiji "Dosije", autorima se javio upravo Milovanović! Pismo je bilo detaljno, kaže u svojoj emisiji Mašan Lekić, a osuđeni je naširoko objašnjavao kako je u istrazi ubistva bilo niz neregularnosti.
Mediji su svakodnevno izveštavali o ovom događaju, a onda je u policijsku stanicu ušetao čovek i dao kompletne informacije o napadaču.
- Nama je taj čovek rekao da se to lice zove Mlađa Milovanović, približnu starost, njegovu tačnu adresu u Paraćinu i da je po zanimanju roletnar - izjavio je tadašnji policajac Ivanović i naglasio da je policiji do tada bio nepoznat. Kada su uporedili njegovu fotografiju sa foto robotom sličnost je bila gotovo neverovatna. Jelena je izvršila identifikaciju. To je bio on. Nakon nekoliko sati, devojka pada u komu i sledeće jutro je preminula.
Kada je priveden, ali i kasnije, Milovanović nije pokazivao nikakve emocije. Tvrdio je da nije kriv.
Policija je pronašla majicu sveže opranu, kutiju za pištolj - ali ne i samo oružje. Međutim, to su pronašli u njegovoj vikendici. Na pištolju je pronađena krv. Veštačenjem nisu dobijeni tragovi da je metak ispaljen iz tog pištolja, ali jesu da je metak bio u okviru tog pištolja. Nesumnjiv dokaz da je bio u pištolju, ali ne i da je iz tog oružja pucano. Onda su shvatili - prilikom udaranja Jelene u glavu otkačio se osigurač, došlo je do izbacivanja opruge i kompletne municije sem jednog metka koji je ostao tu i koji se aktivirao pod dejstvom vatre. Tako je rešena velika misterija.
Mlađa Milovanović je prvobitno osuđen na smrtnu kaznu, a potom je kazna preinačena na 40 godina robije.
- Nikada nisam ni video ni upoznao Jelenu Đordević - bile su poslednje reči njegove odbrane na završnom suđenju u Okružnom sudu u Jagodini.
- Žao mi je što je tragično završila svoj život. Žao mi je i njenih roditelja. Na Pravnom fakultetu sam iz kriminalistike dobio čistu devetku. Da sam počinio taj zločin, znao bih kako da sakrijem dokaze. Niko me nikada ne bi otkrio. Uveravam vas da sam nevin. Iako skoro sedam meseci ležim u zatvoru, nisam nervno popustio. Ne osećam se krivim. Osuditi nevinog čoveka je najveći zločin na svetu... - kazao je on.
U vreme izvršenja zločina Milovanović je imao 44 godine.
Kurir.rs/Srbijadanas