Tokom nedavnih smirivanja tenzija na KiM pokazalo se da je ključan bio potez SAD, pa bi tako Vašington mogao da utiče na Kurtija i kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština
Prostor za suštinski pomak u dijalogu Beograda i Prištine mogao bi biti napravljen ukoliko Amerika istraje u insistiranju da se formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) nađe na dnevnom redu predstojećih sastanaka u Briselu. Američki uticaj na ponašanje Prištine jeste presudan, a u poslednjim tenzijama na severu Kosova i Metohije se pokazalo da može da vodi i u smirivanju apetita kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Izbegavanje sukoba koje ne mogu da kontrolišu i interes za dobre odnose s Beogradom ključni su faktori zbog kojih Amerikanci u ovom trenutku zauzdavaju Prištinu, ocenjuju sagovornici Kurira.
Ne žele krizu
U prilog tome da će Amerika insistirati na formiranju ZSO - što Priština izbegava već godinama - govori i jučerašnja izjava ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila.
- Ideja ovih pregovora je da se Kosovo i Srbija pripreme za svoju evropsku budućnost i mislim da je ono što možemo videti u multietničkim društvima širom Evrope slično onome što je zamišljeno na Kosovu, a to je ZSO. To ne bi bio jedinstven primer, jer slični modeli postoje u ostalim delovima Evrope - naveo je Hil odgovarajući na pitanje građana zašto SAD ne izdejstvuje da se formira ZSO na KiM.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun objašnjava da postoji dvostruki pristup Vašingtona kada je reč o dešavanjima u vezi sa Kosovom.
- S jedne strane, Amerika se zalaže da se ZSO neizostavno formira, iako nije preduzela nikakve konkretne korake da natera Prištinu i neshvatljivo je da to nisu mogli da urade. Očigledno je da Amerikanci imaju mehanizam kojim mogu da disciplinuju Prištinu. S druge strane, američko tumačenje je da ta ZSO treba da bude u skladu sa tzv. ustavom Kosova, što je za nas neprihvatljivo. Vučić je potpuno u pravu kada kaže: "A zašto smo uopšte išli u razgovore ako je sve trebalo po njihovom ustavu." Takav stav Vašingtona ohrabruje Kurtija da izbegava realizaciju. Kurti se poziva na to da ZSO nije u skladu s njegovim ustavom i to je kontradiktornost američkog stava - kaže Drecun.
On smatra da će i naredni potezi Vašingtona prema Prištini zavisiti od procene u kom pravcu hoće da usmerava procese u vezi s dijalogom.
- Oni jesu dali rok od 30 dana i time se samo odložila primena jednostrane odluke Prištine, ali je odmah objašnjeno da to ne znači da ta odluka ne treba da se sprovede. To ukazuje da ona zapravo želi da izbegne stvaranje krize koju ne bi mogla da kontroliše, i to je značajno za nas, jer Vašington može da deluje smirujuće na Prištinu da ne pređe na nivo sukoba sa srpskim narodom, što bi vodilo u oružani sukob.
Zamerke na ponašanje
Bivši diplomata Milisav Paić ocenjuje da je američki uticaj na Kurtija manji nego što bi bio da je reč o drugom političaru:
- Njega Amerikanci ne smatraju za saveznika, imaju ozbiljne zamerke na njegovo ponašanje, jer se on u odnosu prema SAD ponaša kao relativno samostalan politički igrač. SAD formalno nisu učesnik u dijalogu, mada su, naravno, sve vreme prisutne i pokušavaju da utiču na Kurtija da se ponaša u skladu s njihovim prioritetima. Americi u ovom trenutku nije stalo da pogoršava odnose s Beogradom, jer smatra da svaki potez koji bi bio na štetu Srbije gura Srbiju, kako oni misle, u naručje Rusije i Kine. Amerikanci će iza scene pokušati da utiču na Prištinu da smiri tenzije i ponaša se odgovornije, ali je pitanje u kojoj meri je u ovom momentu politika zapada homogena u odnosu na dijalog Beograda i Prištine. Naravno da SAD imaju veliki uticaj i da mogu da zaprete da će suspendovati svoju finansijsku pomoć Prištini. Ali ukoliko Nemci i Britanci budu gurali Kurtija u konfrontaciju s Beogradom, Kurti će pre poslušati njih nego Vašington.