U nedavnom intervjuu za ruski državni medij TASS, šef severnoameričkog odeljenja ruskog ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Daričev rekao je da bi u slučaju da SAD proglase Rusiju državnog sponzora terorizma, to predstavljalo „tačku bez povratka“ u odnosima između dve zemlje. Daričev je tvrdio da je Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, „pogazio međunarodno pravo i apsolutne tabue u diplomatskoj praksi“.
Pojavljujući se u emisiji Nedelja uveče sa Vladimirom Solovjovom dan kasnije, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je bila protiv mogućnosti takvog imenovanja, tvrdeći da su ovi planovi uzrokovani neuspehom SAD da izoluju Rusiju od ostatka sveta. Zaharova je ismevala nivo kompetentnosti američkih zvaničnika, postavljajući pitanje da li oni uopšte znaju da čitaju, pošto je Moskva u više navrata upozoravala Vašington na „posledice“ ako SAD okarakterišu Rusiju kao sponzora terora.
Dvostranačka rezolucija da se Rusija proglasi sponzorom terorizma usvojena je u Senatu krajem jula, nakon što su je predstavili senatori Lindzi Grejem (R-SC) i Ričard Blumental (D-CT). U Predstavničkom domu, predsednica Nensi Pelosi je, kako se izveštava, upozorila državnog sekretara Entonija Blinkena da će, ukoliko ne nastavi sa imenovanjem, Kongres samostalno doneti odgovarajuće zakone.
Prošle nedelje, parlament Letonije proglasio je Rusiju „državnim sponzorom terorizma“ za napade na civile tokom rata u Ukrajini, pozivajući druge zemlje da slede njihov primer. Rihard Kols, koji predsedava parlamentarnim odborom za spoljne poslove, izjavio je: „Rusija je mnogo godina podržavala i finansirala terorističke režime i organizacije na različite načine, direktno i indirektno". Da bi to ilustrovao, Kols je naveo umešanost Rusije u Siriji, njeno obaranje leta MH-17 iznad istočne Ukrajine 2014. i trovanje Sergeja Skripalja 2018. u Velikoj Britaniji.
Litvanija je u maju usvojila sličnu rezoluciju, a uskoro bi to mogla učiniti i Estonija. Izgledi da ova inicijativa dobije globalnu privlačnost uplašila je istaknute govornike na ruskoj državnoj televiziji.
Ova mera bi dodala Rusiju na listu takvih država kao što su Severna Koreja, Iran, Sirija i Kuba, omogućavajući globalnim vladama da prošire listu mera i sankcija kako bi izvršile dalji pritisak na Putinov režim, uključujući zabranu izvoza odbrane i dodatnih finansijska ograničenja. Ugledni stručnjaci i eksperti ruske državne televizije precizirali su da potencijalna oznaka Moskvi najviše smeta ne zbog štete po reputaciju Rusije, već iz pravnih i finansijskih razloga.
Pre dve nedelje, Andrej Sidorov, zamenik dekana za svetsku politiku na Moskovskom državnom univerzitetu, objasnio je zašto je Moskva toliko apoplektična što je označena kao sponzor terorizma: „Što se tiče proglašenja Rusije sponzorom terorizma — oni će najverovatnije usvojiti ovaj zakon. Nesumnjivo, sve sankcije koje nam mogu uvesti su već na snazi. To nije zastrašujući deo. Ono što će škoditi je to što porodice koje je oštetila država koja je sponzor terorizma imaju pravo da podnesu tužbe američkim sudovima. Mase ukrajinskih građana će moći da podnesu tužbe. Odakle će doći sredstva za isplatu ovih potraživanja?”
Pozivajući se na 300 milijardi dolara od 640 milijardi dolara koliko je Rusija imala u zlatnim i deviznim rezervama, koje su zamrznute zapadnim sankcijama, voditelj Vladimir Solovjov je rekao: „Oni traže način da prigrabe naših 300 milijardi dolara". Sidorov se složio: „Oni će uzeti tih 300 milijardi dolara po nalogu suda.
Ruski stručnjaci otvoreno neguju ideju preuzimanja ogromnih mineralnih i energetskih resursa Ukrajine, za koje predviđaju da će podstaći propalu ekonomiju Rusije. Pored krađe ukrajinskog bogatstva, pro-putinovski propagandisti su se otvoreno nadali da će povratiti svoja zaplenjena sredstva i imovinu – čak su i pretili nuklearnim udarima kako bi obezbedili njihovo oslobađanje. Izgledi da se te milijarde izgube zauvek su beskrajno više zabrinjavajući od bilo koje etikete koju Putinov režim tako bogato zaslužuje.
Solovjov, koga je predsednik Vladimir Putin dva puta odlikovao za zasluge otadžbini, predložio je rešenje: nasilno pretvaranje svih Ukrajinaca u ruske državljane nakon što je u potpunosti preuzeo Ukrajinu. Dok su genocidni ciljevi Rusije u odnosu na susednu zemlju bili očigledni od samog početka, moskovski govornici sada pokušavaju da okrive Zapad za njihovo uništenje Ukrajine.
Govoreći o ukrajinskim žrtvama ruske agresije, Solovjov je rekao: „Ove porodice ne bi trebalo da imaju priliku da podnose tužbe pred sudom. Oni treba da postanu ruski državljani i da ukrajinski narod potpuno nestane.
Ranije u avgustu, gostujući u emisiji 60 minuta na državnoj televiziji, vojni ekspert Igor Korotčenko priznao je da Rusija želi da izbriše Ukrajinu sa mape, jer se „ona u stvari nikada nije ni postojala“, smatra se „antiruskom“. i stoga nema pravo da postoji.
Bez obzira na konačan ishod ruskog rata protiv Ukrajine, izgledi Moskve kao globalne sile su sumorni. U emisiji Solovjov uživo u ponedeljak, Jevgenij Satanovski, predsednik Instituta za Bliski istok, primetio je sa mračnom rezignacijom: „Što se tiče Zapada u celini, posebno kada su u pitanju Amerika, Evropa ili međunarodne organizacije, Rusija nema ništa nadati se“.
Kurir.rs/Daily Beast