Glavni vinkovački imam Mirza ef. Delić (36) u slobodno vreme bavi se manekenstvom. Nakon što su se pojavile njegove prve modne fotografije, ponude za saradnju nisu prestale da mu pristižu
Zaključao je vrata i krenuo niz ulicu. Njegovi Vinkovčani dočekali su ga sa pijetetom „as-salamu alejkum“ jer ga dobro poznaju, dečak je rođen i odrastao u Novom Selu, vinkovačkom naselju, od poštenih, vrednih roditelja.
Dok je trčao za loptom u NK Dilju i NK Cibaliji, mislili su da bi moglo biti nešto od njega na terenu, ali tada se život Mirze Delića (36) iznenada promenio.
- Odgajan sam u tradicionalnoj porodici, ali ne toliko da sam kao klinac želeo da budem hodža, nisam osetio Božji poziv i slično. Ali kao vernik, mislim da ništa nije slučajno. U vreme kada sam morao da se opredelim za svoj životni put, već sam bio upisao tehničku školu u Vinkovcima. Tih dana u vinkovački mesdžid (džamija bez munare) dolazi sadašnji muftija i njegov zamenik koji su putovali u Sarajevo. Pitali su me za planove školovanja, želim li doći kod njih u Zagreb, ponudili su mi stipendiju i internat. Zvučalo mi je zanimljivo. Došao sam na treći ispitni rok, položio i ostao u Zagrebu. Tako je počela moja priča – kaže vinkovački glavni imam Mirza ef. Naime, nakon srednje škole u Zagrebu, diplomirao je na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu i vratio se kući.
- Imao sam tada 21 godinu i bio sam običan imam. Zatim sam 2013. godine postao glavni imam za Medžlis Osijek i Vinkovci.
To je trajalo jedan mandat jer sam zbog bolesti morao da odem u penziju, a službu u Osijeku nastavio je mladi kolega. Naime, krajem 2018. godine sam dobio jak grip, zbog čega sam dve nedelje bio na intenzivnoj nezi u bolnici. Jedva sam uspeo jer je virus gripa ušao u srce i uništio mitralne zaliske. Završio sam u bolnici Dubrava u Zagrebu na operaciji na otvorenom srcu. Oporavak od toga bio je bolan i dug. Izgubio sam oko 60 kilograma, atrofirao mišiće i išao dan po dan - priseća se Mirza najgoreg perioda u životu.
Nakon operacije, lekari su mu rekli da je vek trajanja operisanih srčanih zalistaka ograničen i da mora da živi u skladu sa tim saznanjima. To je bio trenutak kada je Mirza odlučio da neće uzalud protraćiti još jedan dan svog života.
- Zapravo, shvatio sam da moram malo da živim za sebe. S obzirom da muslimanska vera dozvoljava svojim sveštenicima da imaju privatni život odvojen od službe, odlučio sam da svoj život ispunim aktivnostima koje me čine srećnim. To su sportovi, odnosno malo vežbanja u teretani, plivanje koje moram da radim iz zdravstvenih razloga, šala sa ekipom koja se zove takmičenje u bacanju koplja, što verovatno pogrešno radimo, ali nas zabavlja i manekenstvo koje je došlo. o tome slučajno i spontano da ni sam ne znam šta se dogodilo. Naime, u šetnji sa prijateljima napravili smo nekoliko fotografija po gradu, želeći da zabeležimo naše zajedničko vreme. To su bile spontane fotografije u ležernom izdanju. Prijatelj je primetio da imam dobar stav ispred objektiva i ubrzo je došlo do dogovora za fotografisanje u odelu modnog brenda. Posle tih fotografija, koje su objavljene na portalima i mom ličnom profilu, stigle su pozivnice iz Italije, čak i Bangladeša sa ponudama za modeling. Reakcije na fotografije bile su pozitivne i iznenađujuće. Pomalo sam zatečen ovim jer nikada nisam mislio da ću se time baviti, iako moj verski poziv to ne zabranjuje, jer u islamskom pogledu na svet etika podržava estetiku. Naravno, nemam nameru da napustim posao - kroz smeh kaže imam Mirza.
Kaže da ga nisu iznenadile neke iznenađujuće poruke jer javnost hodže uvek zamišlja kao stare i ozbiljne ljude.
- Inače, percepcija ljudi je da verski službenici moraju da se ponašaju službeno i na poslu i u privatnom vremenu, kao da nemaju pravo na svoje hobije, zabavu, ljubav prema umetnosti, sportu, pa, možda, ni manekenstvu. Često mi se dešava da uđem u prostoriju u kojoj ljudi očekuju hodžu, a onda svi utihnu začuđenih pogleda, u neverici, jer očekuju starijeg gospodina sa sedom bradom i stomak – dodaje Mirza, koji u njegova svakodnevica se druži i sa sveštenicima drugih veroispovesti, s obzirom da je odgajan u takvom okruženju.
Upravo to ga je motivisalo da upiše još jedan fakultet, Evangelistički fakultet u Osijeku, i specijalizuje hrišćansku teologiju, koju trenutno završava.
– Bio sam prva posleratna generacija u Vinkovcima. Tada mi nije bilo lako, iako su moji brat i otac bili u obrani Hrvatske. Bio sam jedini musliman među 600 nemuslimana u vreme kada su moja dva naroda međusobno ratovala u Bosni. Osam godina sam, po svom izboru, paralelno išao na katoličku i islamsku veronauku. Već tada sam razmišljao kako bi bilo lepo kada bi sveštenik poznavao islam kao religiju i njegove običaje i kulturu. Zamolio sam sveštenika za pomoć u smislu da me podrži i da mi malo pomogne od pojedinih kolega koji su me ismevali da sam musliman, ali to nije išlo na ruku, iako se uvek čudio što je musliman na času katoličke veronauke jedini u razredu znao teorije dogme. Tada sam odlučio da ću, ako krenem tim putem u životu, prvi spojiti dve vere, pokazati da je to moguće i da bi bilo dobro da imamo takve ljude – kaže Mirza, dodajući da, odlučivši da studija, za neke je za muslimane bio izdajnik, a za neke hrišćane špijun.
Ali to ga nije obeshrabrilo jer je odmah dobio poziv da doktorira na nemačkom univerzitetu i ponudu da tamo ostane da radi kao profesor.
- Živim u maloj sredini u kojoj se to baš i ne prepoznaje i postoji mogućnost da moj trud bude uzaludan, ali se nadam da ću dobiti priliku da ljudima ponudim nešto novo - dodaje Mirza, koji će uskoro braniti specijalistički rad inspirisan filozofom Fridrihom Ničeom.
- On je kao filozof bio najveći protivnik hrišćanstva i želeo sam da mu uđem u 'mozak', da saznam zašto je toliko ogorčen na hrišćanstvo i da kao musliman odbranim hrišćanstvo od filozofskog nihilizma. To je samo po sebi neobično i čudno i sve me tako privlači – dodaje imam Delić, ističući da u Hrvatskoj nema dvoličnih veroučitelja.
Kurir.rs/24sata.hr