Vladika banatski Nikanor u svojoj skandaloznoj besedi pozvao je na oružje protiv Evroprajda, koji će se održati u Beogradu od 12. do 18. septembra. Uz mnogo kletvi, za koje ne mora da mari niko ko ne veruje u Boga, za čijeg se zemaljskog izaslanika izdaje ovaj čovekoljubivi pop, on je izrekao i niz ozbiljnih pretnji, za koje mora da mari i da ih najozbiljnije shvati svaki građanin ove zemlje, bez obzira na to da li namerava da ide na Prajd ili ne. On je, naime, rekao da je dužnost svakog da ustane protiv Prajda, da bi i sam poneo oružje, samo kad bi ga imao. Uz mnogo ružnih reči upućenih premijerki Ani Brnabić, koje više govore o njemu nego o njoj, miroljubivi vladika je zapretio smrću svim pripadnicima LGBTI+ populacije, ali i svima koji ih podržavaju, ili čak i onima koji ih ne progone, nije baš najjasnije iz vladičinih reči. U svakom slučaju, ovaj božji čovek priželjkuje nasilje i krvoproliće, a spreman je i sam da radi na tome da do njega dođe.
Uz poneku osudu ovih bogougodnih reči, nekoliko opozicionih velikana se priključilo pozivima na ubistva, jer kako propustiti priliku da se profitira od mržnje popova prema nečemu za šta nekadašnji ključni deo blagopočivšeg Saveza za Srbiju veruje da većina naroda ne podržava. Tako je Vuk Jeremić na svom Tviter nalogu otvorio glasanje o tome da li Prajd treba da se održi ili ne, zanemarujući potpuno činjenicu da se radi o Ustavom garantovanom pravu građana i da bi to bilo isto kao kada bi otvorio glasanje o bilo kom drugom ljudskom pravu, dok je Boško Obradović otvoreno podržao vladiku, pripretio učesnicima, organizatorima i simpatizerima Evroprajda i dodatno pripretio onima koji „nameću promociju homoseksualizma“. Funkcioneri njegove stranke su otvoreno zauzeli vladičinu stranu, a sam Obradović je, nakon opskurnog skupa koji je usledio nekoliko dana kasnije, takozvane porodične šetnje, otišao korak dalje i rekao da se u Srbiji više ne delimo na vlast i opoziciju, nego na one koji podržavaju zapadnu okupaciju (i bore se, valjda, za poštovanje ljudskih prava) i one koji su za slobodarsku Srbiju (i koji podržavaju pozive na ubistva pripadnika LGBTI+ zajednice) i pozvao pojedine iz SNS da mu se priključe.
Da ne ulazimo sada u to da je pre samo godinu dana svako iz opozicionog bloka, pre svega iz Demokratske stranke, ko se usudio da dovede u sumnju opravdanost (i normalnost) saveza s Obradovićem i Dverima proglašavan Vučićevim plaćenikom, razbijačem jedinstva i izdajnikom opozicije, ovde su stvari mnogo ozbiljnije i veće od jedne pogrešne političke procene, za koju, baš kao i za onu da je bojkot pobedio, nikada niko nije snosio odgovornost. Radi se o otvorenom govoru mržnje koju plasiraju zvaničnici Srpske pravoslavne crkve i radi se o pozivima na nasilje, oružje i ubistva na koje država i njeni organi ne reaguju. Jedan od organizatora Evroprajda je podneo prijavu protiv vladike, ali sasvim je jasno da je njena sudbina vrlo neizvesna. Sve drugo je deklarativna podrška, podrška bez zaštite, pomoći, pa čak i elementarnog osiguravanja fizičke sigurnosti učesnicima Prajda, predstava za javnost koja ima zadatak da pokaže da je država navodno posvećena zaštiti ljudskih prava, dok u stvarnosti, različiti Obradovići i popovi pokazuju stvarnu državnu politiku. A to je, kao i obično, politika mržnje, nasilja i progona onih koji su drugačiji. U tome smo bar najbolji.