NUKLEARNA KATASTROFA SAMO ČEKA DA SE DOGODI Stručnjaci procenjuju koje će zemlje biti ugrožene u slučaju nezgode u Zaporožju VIDEO

Not supplied / WillWest News / Profimedia

Devet zemalja će najviše biti ugroženo u slučaju katastrofe u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja je poslednjih dana u nekoliko navrata bila na meti raketnih napada!

Ruske trupe su zauzele nuklearku Zaporožje u prvim danima invazije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara. U njoj i dalje radi ukrajinsko osoblje, pod nadzorom ruskih vojnika.

Činjenice Nuklearna elektrana Zaporožje - Izgradnja prvog reaktora je počela 1. aprila 1980. - Ima šest reaktora, svaki snage od 950 megavata - Strujom može da snabdeva četiri miliona domova - Koristi uranijum 235, a sistem hlađenja reaktora je vodeni - Jedna je od ukupno četiri nuklearne elektrane u Ukrajini

Ruska strana optužuje ukrajinsku da je u nekoliko navrata izvodila raketne udare i napade pomoću dronova na elektranu, dok u Kijevu tvrde da su ruski vojnici rasporedili artiljerijsko oružje u krugu postrojenja i da sami izvode minobacačke napade na elektranu kako bi diskreditovali Ukrajinu. Situacija je postala alarmantna, što potvrđuje i upozorenje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja tvrdi da nema kontakt sa elektranom, zbog čega je nedavno održana i hitna sednica Saveta bezbednosti UN.

Bivši glavni inspektor za nuklearnu energiju iz perioda SSSR Vladimir Kuznjecov upozorava da bi elektrana mogla da bude pogođena rafalnom raketnom vatrom i da je najugroženije skladište u kom se nalazi istrošeno nuklearno gorivo.

Gađano skladište nuklearnog otpada Preti "prljava bomba" Ukrajinska armija je ispalila nekoliko raketa na sistem za hlađenje i skladište nuklearnog otpada, izjavio je Vladimir Rogov iz lokalne administracije ukrajinskog grada Energodara. On je upozorio da bi direktan pogodak u silose s kontejnerima za nuklearni otpad izazvao katastrofu i doveo do efekta "prljave bombe". - Jedna od raketa pala je na desetak metara od kontejnera s potrošenim nuklearnim gorivom. Druge su pale na 50 do 200 metara dalje. U slučaju direktnog pogotka došlo bi do stvaranja radioaktivnog oblaka - rekao je on.

- To bi dovelo do oštećenja više od jednog kontejnera. Ovaj scenario podrazumeva puštanje radijacije u životnu sredinu. Došlo bi do kontaminacije ne samo zone oko elektrane već i reke Dnjepar, koja je u blizini - kaže on i ističe:

- Raketni udari bi najverovatnije doveli do požara i sam bog zna gde bi vetar odneo radioaktivni oblak. Mnogo zavisi od vremenskih prilika, jačine i smera vetra. Ako bi bilo oštećeno između 20 i 30 kontejnera, na udaru povećane radioaktivnosti bi se našlo devet zemalja. To su Turska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Češka, Poljska, baltičke države i, naravno, Ukrajina.

NUKLEARNA KATASTROFA SAMO ČEKA DA SE DOGODI Stručnjaci procenjuju koje će zemlje biti ugrožene u slučaju nezgode u Zaporožju VIDEO Izvor: Youtube

Ukrajina uz podršku SAD i saveznika zahteva demilitarizaciju elektrane, dok ruska strana ne želi da se odrekne elektrane koja strujom može da snabdeva čitav jug i istok Ukrajine, kao i Krim, koje su ruske trupe već osvojile i za koje se očekuje da će biti pripojeni Rusiji. Najveća nuklearna elektrana u Evropi i jedna od deset najvećih u svetu i projektovana je tako da može da izdrži udar aviona na jedan od šest reaktora. Zbog toga su male šanse da katastrofu izazove pogodak iz artiljerijskog oružja. Najveća opasnost preti u slučaju ugrožavanja sistema za hlađenje reaktora ili skladišta istrošenog uranijuma.

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/RT