Dragoljub Kojčić, politički filozof, istakao je da ponašanje visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Kristijana Šmita pokazuje da se on nikako ne snalazi u svojoj ulozi na ovim prostorima.
Politički filozof je naveo je u jutarnjem programu Kurir televizije da se upoznao sa raznim visokim predstavnicima, te i da je bio ubeđen da se Šmit neće najbolje snaći na ovoj poziciji.
- Razumem kakav je njihov pristup, psihološki i politički. Od krize u Ukrajini Balkan je ponovo u centru interesovanja. Kada se pojavio Kristijan Šmit na osnovu njegove fizionomije sam mislio da on neće imati šanse da se ovde snađe. Deluje kao jedan kruti birokrata, čovek institucija koji je mogao da funkcioniše u jednom sistemu kao što je Nemačka, a kakve ga sve zamke čekaju u Bosni i Hercegovini, a to smo bolje znali mi nego on - kaže Kojčić i dodaje:
- Od Dejtona do danas to pitanje se razvlači i nikako da se reši. Njima odgovara krizno žarište. Činjenica je da se hrvatski narod odavno bori, pre svega preko Dragana Čovića, za svoju posebnost. Šmit treba da izađe u susret Hrvatima, da se renacionalizuje Federacija, a sa druge strane on treba da izađe u susret onim prohtevima Bakira Izetbegovića da se umanje ovlašćenja Republike Srpske. To ni Aristotel ne bi mogao. Jedno od krupnih pitanja je i ovlašćenje. Mi možemo da se slažemo ili ne slažemo sa njim, ali on nije izabran na institucionalni način i još nešto, nijedan od visokih predstavnika nije izabran sa podrškom druge strane, a to je Rusija, u Međunarodnoj zajednici - kaže Dragoljub Kojčić.
Reakcija Kristijana Šmita pokazuje da je on pukao sa nervima, istakao je Kojčić.
- On se susreo sa nečim što se kosi sa njegovom ličnom etikom. Ako neko ko je odrastao zu nemačkoj kulturi, pa dva puta kaže "smeće", misleći na političare koje bi on trebalo i da štiti na neki način, znači da je pukao sa nervima. Ovaj je ispad kakav državnici ni na lokalnim zajednicama neće sebi da dopuste. To pokazuje da Međunarodna zajednica, koja postavlja visoke predstavnike ne treba da ih bira po tome da li je neko pametan ili sposobvan da promeni nešto ili ne, već moraju da se menjaju institucionalni okviri. Sve je nakrivo sprovedeno kada je počeo da se menja Dejtonski sporazum. Naš srpski narod tamo ne traži ništa više nego da se taj sporazum poštuje, pa taman i tako izmenjen. Da se jednom prestane sa pretnjama da će im se nešto menjati i oduzimati - kaže Kojčić.
Ukrajinska kriza zapalila je kritična pitanja na Balkanu, a najvažnije je to da je Beograd, kao garant Dejtonskog sporazuma, čvrsto iza svog naroda u BiH, zaključio je politički filozof Kojčić.
Kurir.rs