Meteorska karijera Dritana Abazovića pre neko veče je završila meteorskim prdežom u čabar. U pokušaju da zadrži premijerski položaj, Dritan nije prezao ni od „fore“ koju je - da bi izegao čir na dupetu jutarnjeg nameštanja kreveta - primenjivao moj drug iz JNA, Haljiti Imeri.
Haljiti je prvog vojničkog jutra ovlaš poravnao čaršav, nadvoje-natroje presavio ćebe, a kad je desetar došao u kontrolu, „porušio“ mu krevet i uz dreku naredio da ga ponovo namešta, Haljiti mu je rekao „ti mene maltretiraš zato što sam Albanac“. Bio je to poslednji put da se desetar izdrao na Haljitija, koji je do kraja vojnog roka samo ovlaš ispravljao čaršav i nadvoje-natroje presavijao ćebe. Mi, Srbi, budući večni stradalnici, morali smo krevet našetati po PS-u.
Haljiti, koji je bio šeret, ovako je to komentarisao: „Ko ih jebe, sami su se zajebali.“ E sad, da počem Skupština Crne Gore funkcioniše kao JNA, Dritanova izjava „vi hoćete da me smenite jer sam Albanac“ bila bi dovoljna da ga zadrži na položaju premijera. Budući da tome nije tako, Dritan je otišao u ropotarnicu istorije. Mada... takvi se ne predaju lako.
Uspon Abazovića - i njegovo kratkotrajno carstvije - započelo je serijom triper kombinacija izvedenih u najboljoj tradiciji balkanskog seljačkog makijavelizma. Da bi se domogao mračnog predmeta želja - političke moći - Dritan se, posle DPS-ovog strmopizda, najpre uortačio s kleronacionalističkim strankama s kojima - budući da je URA bar na papiru građanski pokret - nije smeo imati nikakvih dodirnih tačaka.
Crnogorski građanski Vlasi, kao i njihova rođena braća, srpski građanski Vlasi, radosno su naseli na vekovnu dubaru - „samo da Milo ode“. Za (kratkog) trajanja psihodelične Krivokapićeve vlade, Abazović je rovario, „radio na koalicionom potencijalu“ i na kraju se, kad je preuzeo žutu majicu od Borata - istovremeno tačno i pogrešno procenivši da je SPC u CG veoma moćan rendžer - slizao sa SPC.
Dritan izgleda nije upućen u tajne bizantinskih marifetluka. Ili je možda upućen, pa se iz vlastoljublja pravi lud. Ne za CG skupštinu, za SPC Abazović je bio i ostao „korisni Šiptar“, prelazno rešenje dok na vladu ne zasedne neki Srbin sa dna kace. Što je stvar koja bi mogla da se otegne, a možda i da se nikad ne dogodi.
A evo i zašto, što rekla moja omiljena žutara Blic: Naprosto nema više Amfilohija, koji je jedini bio u stanju - imao i autoritet i živce - da pod kakvom-takvom kontrolom drži rogove u vreći, ujedinjene samo u „srpstvu“, a na krv i nož zavađene u svemu ostalom, naročito u finansijskim pitanjima.
To je problem s populizmom. Dok je populistički alfa mužjak u snazi (i životu), populizam je u stanju da pomera planine, ali čim alfa mužjak premetne svetom, moć populizma počinje da se osipa, jer nije ujedinjena apstraktnom političkom idejom, nego harizmom ove ili one ličnosti. Osim toga, Dritan je u poslednje vreme o sebi počeo da govori u trećem licu, maltene „mi, Dritan Abazoviće“, a to je stvar na koju Crnogorci svih boja popreko gledaju.