Na današnji dan 1978. godine u Filadelfiji rođen je jedan od najboljih košarkaša ikada - Kobi Brajant.
Rođen je kao najmlađi od troje dece i sin je bivšeg košarkaša Džoa Brajanta.
Kada mu je bilo 6 godina, preselio se s roditeljima u Italiju, gde je njegov otac igrao košarku, sve do 1991. godine, kada je okončao profesionalnu karijeru i s porodicom se vratio u Ameriku.
Kobi je tada pošao u srednju školu Louer Merion za čiji je tim počeo da nastupa, igrajući na poziciji beka. I već tada se videlo da će postati sjajan igrač. Prosečno je beležio 30,8 poena po meču, a po završetku srednje škole bio je najbolji strelac Južne Pensilvanije.
Tragično preminuli legendarni košarkaš Lejkersa postao je prvi igrač u čiju čast su povučena dva broja, a brojke koje se vezuju za njegovu karijeru su više nego impresivne.
NBA Draft 1996. godine i dan danas se smatra jednim od najbogatijih, talente gledajući, draftova u istoriji najjače lige na svetu
U elitno takmičenje su tada uskočili: Stiv Neš, Alen Ajverson, Ben Volis, Rej Alen, Stefon Marburi, Predrag Stojaković, i da, prvi u istoriji bek šuter draftovan direktno iz srednje škole, sedamnaestogodišnjak po imenu Kobi Brajant.
Kao 13. pik izabran je od strane Šarlot Hornetsa, da bi igrom slučaja bio poslat u Los Anđeles Lejkerse u zamenu za izvesnog Vladu Divca. Ostalo će postati istorija
Veliki Geri "Rukavica" Pejton je o njemu izjavio: "Kobi je bio veoma mlad i nezreo u neku ruku, ali ovo mogu da vam kažem: sve što Kobi radi sada, davno mi je rekao da će uraditi. Jednom smo sedeli u autobusu i on mi je rekao: "Biću prvi strelac Lejkersa, osvojiću pet ili šest titula, i biću najbolji košarkaš u ligi." Bio sam u fazonu "Okej, važi." Zatim me je pogledao pravo u oko i rekao: "Ja ću biti Vil Smit NBA lige."
Šta je sve to postigao Brajant?
Da vidimo: 5 puta NBA šampion, osvajač zlatnih medalja na Olimpijadama u Pekingu i Londonu, 2 puta najkorisniji igrač NBA finala, najkorisniji igrač NBA lige 2008. godine, 2 puta najbolji strelac NBA lige, 18 puta "All Star", 4 puta najkorisniji igrač NBA All Star utakmice, 11 puta izabran za prvi tim NBA, 9 puta za prvi odbrambeni tim lige, pobednik takmičenja u zakucavanju 1997., i još dosta raznoraznih rekorda.
Jedini koji je dostigao 30 000 poena, 6 000 asistencija i 6 000 skokova, ali i igrač sa najviše promašenih šuteva u istoriji.
Proveo je više od pola svog života u NBA ligi. Svaki minut, svaki sekund, svake utakmice je proveo želeći da pobedi i da dokaže sebi i svetu da je najbolji. Interesantna priča oslikava mentalitet Crne Mambe kroz sliku koju su drugi imali o njemu.
U šestoj utakmici NBA finala 2008. godine između Seltiksa i Lejkersa Bostonu je bila potrebna pobeda za titulu. Imali su prednost od 42 poena 6 minuta pred kraj i bilo je jasno ko je novi šampion. Tadašnji asistent trenera Bostona Tom Tibidou, aludirajući na ubacivanje rezervnih igrača jer je pobednik izvestan, obraća se treneru Doku Riversu: "Hoćeš da izvršiš izmene? Ima još 6 minuta, vodimo 42 razlike." Rivers je pogledao na teren, video Kobija u igri i mrtav ozbiljan rekao: "Kada Fil (Džekson) izvede tog momka, ja ću izvesti moje momke." Tibidou se nadovezuje: "Bezbedni smo." Rivers odgovara: "Ne dok je onaj čovek na parketu." Kasnije je Dok obrazložio da je očigledno bio previše pogubljen, ali i zabrinut zbog Kobija, koji ume da stvori upravo takav strah u vama. Eventualno, Fil je izveo Kobija pa i Rivers svoje startere.
Brajant je na vrhuncu karijere bio 'perpetuum mobile'. Nezaustavljiva mašina. Ako mu ne priđete, kazniće vas sa trojke. Ako mu previše priđete, najverovatnije vas probija prvim korakom posle koga, ne tako retko, zakucava na vašeg centra.
Igru leđima je definitivno izgradio po ugledu na Džordana. Kada na to dodamo i besprekoran rad nogu i savršen tajming i koordinaciju, možemo da dobijemo recimo ovakav rezultat - statistika Kobija Brajanta sa 13 utakmica iz januara 2006. godine: 43.4, dobro ste pročitali, 43.4 poena, 5.6 skokova i 4.0 asistencije po meču.
Tog 22. januara je sasuo 81 poen Toronto Reptorsima, drugi najbolji šuterski učinak na jednoj utakmici u istoriji NBA lige.
Njegova neverovatna takmičarska priroda ga je terala da postane najbolji u svojoj eri, kako u napadu, tako i u odbrani.
A davao je svojih 100 procenata svako veče.
Čak i više od toga. 2013. godine u utakmici protiv Golden Stejt Voriorsa, posle jednog prodora Kobi je pokidao Ahilovu tetivu, a ipak ostao na terenu da šutira slobodna bacanja. Lomio je gotovo svaku koščicu u svom telu i opet se vraćao
Crpeo je energiju i hranio se od zvižduka i uvreda protivničkih navijača i pretvarao je u poeziju na terenu. Kada je bilo najpotrebnije i najvažnije on je uzimao loptu u ruke.
Jednostavno je obožavao tu odgovornost. 20 godina i 20 sezona je u Lejkersima.
U svojoj poslednjoj sezoni u 37. godini, na trenutke smo imali prilike da vidimo nešto od onog starog, nemilosrdnog i hladnokrvnog Brajanta.
Podario nam je još jedan koš za pobedu, ovaj put protiv Vašington Vizardsa kada je ubacio 31 poen.
Svoju poslednju košarkašku utakmicu će odigrati 13. aprila 2016., u noći između srede i četvrtka. Njegov saigrač Dianđelo Rasel je imao šta da izjavi povodom taktike koju Lejkersi planiraju za taj susret: "Dati Kobiju loptu. Gde god da se nalazi, dati mu loptu."
TRAGEDIJA
Brajant i i njegova ćerka Điana su krenuli na košarkaški meč kada je njihov helikopter pao u gradu Kalabasasu, zapadno od Los Anđelesa. Niko nije preživeo.
Išli su na košarkaški turnir za mlade talente u Mamba sportskoj akademiji. Điana je igrala, a Kobi je bio trener ekipe.
Brajant je u jednom intervjuu rekao da je njegova ćerka odlučna u nameri da zaigra za Univerzitet u Konektikatu ...
U penzionerskim danima većinu vremena je provodio sa suprugom Vanesom i četiri ćerke - Đianom, Natali, Bjankom i Kapri.
(Kurir sport)