Poznati glumac Ričard Barton, koji je za ulogu Tita u filmu "Sutjeska" uzeo milion dolara, otkrio je u svojim memoarima da mu u nimalo lepoj uspomeni nisu ostali jugoslovenski predsednik Josip Broz i njegova supruga. Druženje s Titom Barton je opisao u svojim dnevnicima u izdanju "Jejl juniverziti presa". Iako istorija o Maršalu privatno govori kao o dobrom domaćinu svetskoj političkoj, ali i šoubiz eliti, Bartonu je Tito bio dosadan. Sa druge strane, njegova supruga, Elizabet Tejlor je bila, kako se navodi u dnevniku, fascinirana jugoslovenskim vođom.
Slavni par je u Jugoslaviju doputovao 31. jula 1971.
- Stigli smo dobro i odvezli se automobilom "mercedes-benc" do Pule, gde nas je čekao brod. Masa fotografa i novinara čekala nas je na aerodromu. Dali su nam vilu nedaleko od Titove, bez klima-uređaja. Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena vrlo seljačkog izgleda te krajnje šarmantna, s razornim osmehom. Tito je pored nje bio tako malen i nežan i, izuzev stomaka, vrlo sitan. Koraci su mu bili kratki a ruka koju mi je pružio bila je malena. Ponuđeni su nam kanapei (koje sam jeo, sklonivši hleb) i šampanjac, koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio - počinje priču o poseti.
Već sutradan su Barton i Tito razgovarali o scenariju.
- Dug, ali ugodan dan proveo sam, izuzev kratkog poslepodnevnog dremeža, s Titom. Predsedniku i supruzi poklonili smo komad pirita sa satom u njemu "van klif end arpels". Kad me Tito pitao o scenariju, rekao sam da mislim da je on u njemu nedovoljno predstavljen i kako mislim da treba da bude jači, te da je ta uloga premala. Složio se s tim da njegova uloga bude veća, a režiseru se ideja izuzetno dopala. Tako da ću možda imati nešto bolje i više da radim nego samo da stojim i izgledam kao "čovek sudbine" - objašnjava glumac.
Ričardu se dopao ratni lik velikog vođe koga će tumačiti u filmu, ali ne i predsednik Tito, kako navodi u zapisima.
- Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga sve poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivom s bilo čim drugim što sam vidio. Nakon ručka, predsednik i ja smo puno razgovarali o ratu, a posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo je čekao da odgovori i na kraju je rekao da mu se "sviđa, odnosno divi mu se kao političaru, ali da ga ne voli kao čoveka" - istakao je Barton.
Elizabet Tejlor je, za razliku od svog supruga, bila oduševljena snagom i slavom jugoslovenskog predsednika.
- U 9.30 sam se video s pi-arom, koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam napamet ponovio "sjajan čovek", "sjajna prilika", "nadam se da mogu ispoštovati pravdu"... Nadao sam se zapravo da oni mogu ispoštovati pravdu prema meni. Da nije Elizabet Tejlor oduševljena snagom i slavom svega toga, dao bih sve od sebe da prekinem i pobegnem. I Tito i madam Broz pričaju duge priče i ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju. Nakon što poslednji završi, čoveku je sasvim svejedno o čemu se govori - opisuje razgovore s Titom i Jovankom Broz.
U dnevnicima se izdvaja i priča o poseti predsedničkoj vili, koja je glumcu bila izuzetno dosadna.
- Tačno u 9.50 krenuli smo iz kuće prema predsedničkoj vili. Zatim ravno na malu, snažnu jahtu i plovili niz stotine ostrva u ovom delu sveta. Ručali smo na ostrvcetu okrenutom prema Brionima, a mučni pregled kuće i poseda još jednom nije izostao. Naporno je otrpeti tu dosadu, a posebno beskrajne prevedene razgovore. Sve vreme su ponavljali "Ovo je iz Indonezije, od samog Sukarna", "Ovo je rad naroda Makedonije", "Ovo je iz Sudana". Primetio sam da se većina lica smešila od dosade dugo pre kraja ručka, i uprkos činjenici da su pili. Lice E (Elizabet Tejlor) bilo je, naravno, izuzetak. Ona se zabavljala. Dobro da ne pijem, jer bih možda počeo postavljati vrlo nezgodna pitanja - napisao je Barton.
Poslednje veče boravka u Jugoslaviji glumac je opisao ovako:
- Sinoć smo išli da pogledamo film u rimskom amfiteatru u Puli. Ulice su bile načičkane mornarima, ukočenim u stavu mirno, iza njih masa ljudi koji su tapšali celom rutom. Elizabet je bila zvezda večeri, mnogo veća od Tita, ili barem jednaka. Kad smo ušli u koloseum, svi su ustali i tapšali. Elizabet je bila duboko oduševljena. Ciničan sam, kao i uvek - završio je opis u svom dnevniku o Titu i poseti Jugoslaviji.
(Kurir.rs/ Andrijana Stojanović)