Ukrajina u teškim uslovima proslavlja danas glavni državni praznik, Dan nezavisnosti.
Ukrajinski parlament je 24. avgusta 1991. godine usvojio deklaraciju o nezavisnosti. Ove godine Dan nezavisnosti pada na 6 meseci od početka ruske invazije na tu zemlju.
Ukrajina se priprema za moguće brutalne napade dok obeležava 31 godinu otkako se zemlja oslobodila Sovjetskog Saveza i nakon tačno šest meseci rata sa Rusijom.
U svetlu upozorenja o pojačanim ruskim neprijateljstvima, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je upozorio da će svaki napad Rusije biti dočekan snažnim odgovorom dok Ukrajina obeležava 31 godinu od kraja sovjetske vladavine.
Ukrajinska obaveštajna služba radi sa stranim obaveštajnim službama, rekao je na novinarskoj konferenciji u utorak, upozorivši da će Rusija "dobiti odgovor, snažan odgovor", prenosi Gardijan.
Vlasti su zabranile masovna okupljanja u Kijevu jer zapadni i ukrajinski zvaničnici upozoravaju da se Rusija sprema ponovo da napadne KIjev.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je kasno u utorak na mogućnost "brutalnih ruskih provokacija" tokom Dana nezavisnosti.
Vlada Ukrajine postavila je uništene ruske tenkove i oklopna vozila kao ratne trofeje u centru Kijeva povodom obilježevanja Dana nezavisnosti.
Smrt
Od 24. februara poginulo je 5.587 civila, a 7.890 osoba je povređeno, međutim stvarni broj žrtava je puno veći, objavila je Kancelarija Visoke poverenice Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) 22. avgusta.
Većina poginulih ili povređenih su žrtve artiljerijskih, raketnih ili vazdušnih napada, navodi OHCHR.
Beda
Od početka invazije trećina stanovnika Ukrajine, od ukupno više od 41 milijuna, morala je da napusti svoje domove, najviše u svetu u ovom trenutku, po podacima UNHCR-a, UN-ove agencije za izbeglice.
U Evropi je trenutno više od 6,6 miliona registrovanih izbeglica iz Ukrajine, najviše u Poljskoj, Rusiji i Nemačkoj, po podacima UN-ove agencije.
Osim ljudskih žrtava, Ukrajina je izgubila oko 22 odsto teritorije od ruske aneksije Krima 2014., procene su Rojtersa.
Ostala je bez velikog dela obale, ekonomija je osakaćena, a neki gradovi pretvoreni su u pustoš ruskim granatiranjem. Ukrajinska privreda smanjiće se 2022. za 45 posto, po procene Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Tačna cena rata u američkim dolarima se ne zna.
Rusija
Rat je skup i za Rusiju, premda ne otkriva koliko. Ratni troškovi državna su tajna.
Osim vojnih troškova, Zapad je pokušao da kazni Moskvu strogim sankcijama, što je najveći šok za rusku ekonomiju od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Cene
Ruska invazija i zapadne sankcije nametnute Rusiji izazvale su veliko povećanje cena đubriva, pšenice, metala i energije, što je dovelo do prehrambene krize i inflatornog talasa koji potresa globalne ekonomiju.
Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte nakon Saudijske Arabije i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i pšenice. Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu, međunarodne cene nafte dosegle su najviše nivoe od rekordne 2008. godine.
Pokušaji da se smanji zavisnost od ruske nafte, gasa i naftnih derivata, ili da se ograniče njihove cene pogoršali su već ionako najgoru energetsku krizu od arapskog naftnog embarga 1970-ih.
Pošto je Rusija obustavila dotok gasa putem gasovoda Severni tok 1 do Nemačke veleprodajne cene gasa u Evropi otišle su u nebesa.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Jutarnji list