BEOGRAĐANKA U ČUDU NA SAHRANI, TAKAV OBIČAJ NIJE VIĐALA: I naziv mu je grozan! Kako se pokojnik sprema i šta se stavlja u sanduk
BEOGRAD - Običaji i rituali koji prate važne događaje u životu čoveka i njegove porodice deo su tradicije naroda i većina njih je široko rasprostranjena, dok se neki razlikuju od mesta do mesta ili su očuvani samo u pojedinim delovima zemlje.
Najveći broj običaja vezan je za krštenja, svadbe i sahrane i koliko god nam neki od njih delovali neobično, čak i bizarno, obično sa sobom nose jaku simboliku i njihovo ispunjenje je gest poštovanja prema porodici kod koje smo došli na veselje ili ispraćaj voljenog člana.
Upravo neobičnom praksom na sahrani kojoj pribegavaju porodice u nekim delovima Srbije bila je iznenađena i jedna korisnica Tvitera, pa je svoje iskustvo podelila na ovoj društvenoj mreži.
"Da li znate da negde postoji običaj da se pored sanduka kada se dolazi na sahranu ostavlja malo novca? Šokirala sam se kada sam to videla, a onda sam shvatila da je to veoma praktično jer se pomaže porodici kada joj je finansijski najteže jer su troškovi sahrane prilično visoki", napisala je ona, dodajući kasnije u komentarima da pomenuta praksa nalaže da se novac ostavi u sanduk ukoliko je otvoren ili na njega ako je porodica donela odluku da kovčeg bude zatvoren.
Dok su neki priznali da nikada nisu čuli za ovaj običaj, ostalim korisnicima odmah je bilo jasno o čemu je reč, te su objasnili gde se on naročito poštuje.
"Ovde u Lazarevcu i okolini je tako. Mene je to začudilo kao i knjiga sa spiskom poklona na svadbi i krštenju", "Da, "na kosti" je izraz, koristi se za pogrebne troškove i "ne unosi se u kuću", "U Vojvodini se to ne radi. Kod očevih u Bosni da"...
"Kod nas je običaj da se novac stavi kod slike preminulog ko dolazi kući da izjavi saučešće. Na groblju samo oni koji nisu posetili dom preminulog. Gori mi je običaj u našim selima postavljanje ručka dok je preminuli u dvorištu, jer je groblje dalje. Puno je paganskih običaja"...
"U Šumadiji je to običaj, tzv. pare na kosti. Obično se na sanduk stavi peškir ili poslužavnik za tu namenu. Meni je to dosta bez veze običaj i nisam stavila ništa nedavno kada mi je majka umrla, ali svejedno su ljudi ostavljali novac",
"U Mačvi je običaj takođe. Uvek se ostavi nešto novca (obično bude između 500din i 2000dinara). Ja sam mislila da je tako svuda", "Po selima u okolini Valjeva to se zove "na grudi"... stavlja se koliko ko može na grudi pokojnika, pare skuplja njegov sin ili muško iz kuće i služi da porodica ima za troškove oko sahrane, tajne večere...", pisali su korisnici.
Drugi dodaju da nije neobično da sav novac, koji ožalošćeni ostave na sanduku, uzima sveštenik koji obavlja opelo.
"Ponegde je običaj da to pop pokupi", "Zavisi kako gde, u Šumadiji taj novac (ako nije baš mlad čovek/žena) ide crkvi tj. popu", stoji u komentarima.
I priprema pokojnika razlikuje se od kraja do kraja Srbije...
Kako pripremiti pokojnika za sanduk?
„Nesređenog pokojnika ne primaju na onaj svet „– rečenica je koju ćete čuti skoro u svakom kraju našeg regiona. Osim pripreme pokojnika, često se pominje i šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani. Tu se uvek dolazi do raznih stavova. Sveštenici za sve ove običaje imaju samo jednu reč – paganizam. To ne sprečava ljude u svim našim krajevima da u sanduk pokojnika stave određeni predmet “da mu se nađe”.
Sam čin sahrane je vrlo stresan za porodicu i ožalošćeni već istog trenutka počinju sa raznim pripremama. Odmah kreću sa pripremom govora za sahranu, kupovinom pogrebne opreme i organizacijom same sahrane. Ukoliko je smrt nastupila u inostranstvu, potrebno je organizovati i prevoz pokojnika, objavljeno je na sajtu Prevoz pokojnika.
Gotovo svi delovi pripreme vrše se u kući pokojnika, pred njegovim ukućanima. Najpre se vrši kupanje pokojnika, brijanje pa i oblačenje u svečano odelo, koje je namenjeno upravo za ovu priliku. Često sam pokojnik pre nego što smrt nastupi izabere u čemu želi da bude sahranjen. Međutim, kada su iznenadne smrti u pitanju, ova odluka pada na porodicu.
Telo pokojnika se najčešće pere vlažnim peškirima. Muškarac pokojnik se obrije, a u oba slučaja se seku i nokti pre no što se oblači novo odelo. Kod žena, na porodici je da odluči da li će pokojnicu našminkati i dodatno ulepšavati. Generalno pravilo je da se pokojnik sahrani sa nakitom koji je najveći deo života nosio, ukoliko testamentom nije drugačije predviđeno.
Što se tiče samog položaja, pokojniku je sve vreme desna ruka preko leve na grudima. Ruke preminulog porodica veže maramicom. Za vezivanje uglavnom se koristi tanji peškir ili deblji vuneni konac, a osim ruku noge se takođe vezuju oko članaka. Oči pokojnika dok je u sanduku se obavezno sklapaju. Verovanje je da ukoliko pokojniku oko nije sasvim zatvoreno, da je on ostao željan nečega za života. Zbog toga mu se i oči zatvaraju jer će se tako duša bolje pripremiti za prelazak u večni život.
Narodno verovanje kaže da čovek na onom svetu ima bukvalno sve iste potrebe kao i na zemaljskom. Iz tog razloga se u sanduk stavljaju svi predmeti, koji mogu biti od koristi. Na primer ako je pokojnik pušio – obavezno se stavlja cigareta, ali mogu da se zateknu i kafa, novac. U nekim delovima Balkana, u sanduk se stavlja prut. On služi da se pokojnik odbrani od zlih duhova koji mogu da ga napadnu. Novac se pokojniku stavlja u džep kako bi mogao da plati ulaz u Raj. To je uglavnom prelaz preko mosta koji ga vodi na onaj svet.
Da li se u sanduk pokojnika stavljaju novac i zlato?
Običaj darivanja novca pokojniku je prisutan u skoro svim krajevima regiona. Istorija pokazuje da su novčićima darivani i pokojnici u ranim krajevima antičke Grčke. Na primer, spisi pokazuju da se tada na oči preminulog stavljao novčić kako bi mogli da pređu reku Stiks. Do dana današnjeg se običaj darivanja pokojnika novcem zadržao kod nas. Danas, kada pogledamo troškove sahrane, ovaj običaj može biti i praktičan. Na taj način porodica i prijatelji mogu da pomognu porodici pokojnika. Ranije je bilo sasvim normalno da se imućni ljudi u selu sahranjuju sa zlatom i novčićima. Njima je novac bio potreban kako bi mogli da plate put to Raja, a ukoliko porodica nije imala novca onda su se odvajali najbolji komadi zlata.
Šta je mrtvačka svadba
Ono što je ostalo do danas od običaja jeste mrtvačka svadba. To potiče od verovanja da Bog ne prima kod sebe one, koji nisu venčani u svom zemaljskom životu. S tim u vezi potrebno je da se svim nevečanim pokojnicima na ruku stavi prsten, kao jednostavan znak da su oni bili makar i prividno venčani. Mlade devojke se u Srbiji, i dalje u pojedinim krajevima, sahranjuju u venčanici – ukoliko su za života bile neudate.
Kurir.rs/Twitter/Blic/Prevoz pokojnika