SKORO SVAKI TREĆI ČOVEK IMA VRTOGLAVICU, UZROKA MOŽE BITI 300 Dr Mitrović: Neadekvatno lečenje može izazvati invaliditet i smrt

Shutterstock, Privatna Arhiva

Do pre nekoliko dana troje zaposlenih u našoj redakciji pojma nije imalo o vrtoglavici, a sada ne izbijaju od lekara tražeći uzroke užasnom stanju koje ti ne da ni da stojiš, a kamoli funkcionišeš bez terapije. I ne daj bože da zaboraviš da popiješ lek, kreće pakao - nestabilnost, mučnina, povraćanje... Vrtoglavica je, verovali ili ne, najčešći simptom među ljudima i gotovo svaki treći čovek u svom životu ima vertigo, kako mu je medicinski naziv. A uzroka može biti mnogo, neki medicinski sajtovi tvrde čak i 300, od benignih do onih koji mogu dovesti i do invaliditeta, pa i smrti ako se ne prepoznaju i ne leče na vreme.

Profimedia 
foto: Profimedia

Prva "stanica" za pacijenta s vertigom uvek je neurolog. Dr Sunčica Mitrović, neurolog u Opštoj bolnici Leskovac, objašnjava za Kurir da vrtoglavica najčešće ide uz osećaj nestabilnosti, gubitak ravnoteže, zujanje u ušima..., te da uzroci mogu biti brojni, a da se najpre pravi razlika između perifernih, kod kojih je najčešće problem u unutrašnjem uhu, i centralnih, kod kojih je u pitanju mozak, tj. centralni nervni sistem (CNS).

- Periferna obično ima nagli početak sa jako izraženim tegobama kao što su nestabilnost, mučnina, povraćanje, koje se pogoršavaju pokretanjem glave. Napadi mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, kao kod benigne položajne vrtoglavice (BPPV), ili nekoliko sati ili dana, kao kod Menijerove bolesti ili upale vestibularnog živca - kaže dr Mitrović.

Privatna Arhiva 
dr Sunčica Mitrovićfoto: privatna arhiva

BPPV je najčešći uzrok periferne vrtoglavice (43%), javlja se obično između 50. i 70. godine i duplo češće kod žena.

PROBLEM U BROJKAMA

- javlja se kod 20-30% pacijenata opšte populacije

- najčešće kod starijih od 75 godina

- češće kod žena

- čak kod 80% obolelih vrtoglavica se ponavlja

- kod 19-41% slučajeva vrtoglavica remeti obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti

- može biti periferna ili centralna, u zavisnosti od uzroka

- Nastaje usled nakupljanja kalcijuma u polukružnim kanalićima unutrašnjeg uha, a vrtoglavica se obično javlja tokom noći ili ujutru prilikom ustajanja iz kreveta, tj. s promenom položaja glave. Reč je o potpuno benignom poremećaju, a dijagnoza se postavlja pomoću specifičnih testova koje sprovodi otorinolaringolog - navodi dr Mitrović i dodaje da se znatno olakšanje simptoma postiže Eplijevim manevrom.

Ako vrtoglavica traje nekoliko sati ili dana, uz povraćanje, mučnine, zujanje u ušima, smanjen sluh, treba razmišljati o Menijerovoj bolesti, koja se najčešće javlja između 40. i 60. godine i podjednako je zastupljena kod oba pola.

- Obično je reč o sporadičnim slučajevima, ali su u literaturi opisani i nasledni. Viđa se i kod različitih autoimunih, virusnih, metaboličkih, traumatskih i alergijskih stanja - ističe dr Mitrović i navodi da je osim simptomatske terapije (protiv mučnina i vrtoglavice) u primeni i specifična (kortikosteroidi, betahistini, blokatori beta adrenergičkih receptora, diuretici i vazodilatatori).

Profimedia 
foto: Profimedia

Uzrok vrtoglavici može biti i upala tzv. vestibularnog živca (zadužen za poruku o ravnoteži i položaju glave iz unutrašnjeg uha do mozga), kod koje je, kao i u slučaju BPPV, očuvan sluh.

- Obično joj prethodi virusna infekcija (često virusom herpes simpleks tip 1), a antivirusni lekovi nemaju efekta. Skorašnja virusna infekcija gornjih disajnih može ukazati na ovu dijagnozu - objašnjava dr Mitrović i dodaje da posebno treba istaći toksične vestibulopatije (oštećenje čula koje reguliše ravnotežu), a koje uzrokuju alkohol ili lekovi (aminoglikozidni antibiotici, salicilati, kinini, cisplatin).

EPLIJEV MANEVAR

Eplijev manevar ili repozicioni manevar koristi se za lečenje BPPV, a reč je zahvatu kojim se mikrokristali, koji su dospeli u polukružni ušni kanal, izbacuju i to tako što se glava pacijenta zabacuje unazad pod određenim uglom.

- Ovaj manevar efikasan je kod 50-90% bolesnika pri prvom, a kod svih pri ponovljenom pokušaju. Ali ga ne treba sprovoditi kod pacijenata s bolestima vrata i kičme, suženjem karotidnih arterija i kod teških srčanih bolesnika - kaže dr Mitrović i dodaje da se kao neželjeni efekat mogu javiti mučnina i povraćanje.

A ako nemate "sreće" da ste našli i rešili uzrok svojih muka, može se desiti da je u pitanju psihogena vrtoglavica, koja traje nedeljama, mesecima, pa čak i godinama, navodi dr Mitrović, a sve dijagnostičke pretrage su uredne.

Sve ovo do sada je bila benigna priča. Problem je tek ako je reč o centralnoj vrtoglavici koju prouzrokuje oštećenje strukture CNS - moždani udar, migrena, multipla skleroza, tumori, epileptični napadi...

- U kliničkoj praksi pokazalo se da što duže simptomi bolesti traju, veća je verovatnoća da je reč o centralnoj vrtoglavici, na koju ukazuje i to da pored vrtoglavice postoje pridruženi znaci neurološkog oštećenja - otežan govor, izmena stanja svesti, slabost ruke ili noge, "duple slike", oslabljen sluh, otežano gutanje... Vrtoglavicu uvek treba shvatiti kao urgentno stanje, čak i ako se javlja kao jedini simptom, bez pridruženih znakova oštećenja CNS. Posledice neadekvatnog dijagnostičkog i terapijskog sagledavanja vrtoglavice centralnog porekla mogu ostaviti trajni invaliditet ili imati fatalni ishod - naglašava dr Mitrović.

DA SE NE POMEŠA

Neurolog pri susretu s pacijentom koji se žali na vrtoglavicu treba da utvrdi da li on zaista ima vertigo ili neki drugi poremećaj - nizak krvni pritisak pri ustajanju, malokrvnost, toksičnost nekih lekova...

- Stručno uzeti podaci o početku i razvoju bolesti mogu čak u tri od četiri slučaja pacijenata s vrtoglavicom ukazati na dijagnozu - navodi dr Mitrović.

DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE

- skener glave (endokranijuma)

- magnetna rezonanca glave sa angiografijom (snimanje krvnih sudova)

- kolor dopler krvnih sudova vrata

Kurir.rs/ J. S. Spasić