Kako je Grend Slem “teniska trpeza” po drugi put ove godine iz vansportskih razloga ostala uskraćena za glavni delikates – Novaka Đokovića – pogled na žreb muškog singla Ju Es Opena bi mogao da nas asocira na - XXXXXL Big Mek.
Glavni razlog za to je verovatno nikada veći broj kandidata za ulazak u polufinale, što onih više očekivanih – što onih koji su tek nedavno stekli renome koji bi to mogao da nagovesti. Naravno, i da je Novak mogao da učestvuje na pripremnim Mastersima na severnoameričkom tlu i konačno i u samom Njujorku – i dalje bi taj lokalni specijalitet bio pogodna metafora za opisati žreb, ali je sada on još više izražen u smislu neizvesnosti.
Ako bismo pogledali tzv. Medvedljevu četvrtinu, lako se može desiti da će prvi igrač sveta ostati i bez četvrtfinala i time statusa vodećeg na ATP listi – upućen u 4. kolu na Nika Kirijosa, koji ga je nedavno pobedio u Kanadi. Ako to i nekako pregura, pitanje je u kom će stanju biti da se suprotstavi nadahnutom Ože Alijasimu, koga bi jedino neko veće iznenađenje (u vidu kvalifikanta u prvom ili Hačanova u trećem kolu) moglo da izopšti iz četvrtfinala. Slično tome, Cicipasova “četvrtina” je zapravo mnogo više – Rudova, gde bi Grk morao da “naniže” raznorodne izazove u vidu Sonega i Beretinija kako bi sa stamenim Norvežaninom “raspravio” ko će igrati u polufinalu, kome bi jedino domaći talenat u vidu Korde ili Frica (i podrška ne baš taktične njujorške publike) mogli da “nasukaju” vikinški brod na plovidbi ka drugoj završnici Grend Slema u istoj godini.
Onaj deo “burgera” u kome su pomešani razni sosovi je svakako – donji deo žreba, u kome bi osmi nosilac Hurkač mogao već u drugom kolu da se “oljuti” o Ivašku a u trećem protiv Musetija. Ako strastveni Lorenco ne bude uspeo da ukloni Poljaka iz daljeg toka takmičenja, njega bi više nego izvesno mogao da osveti hladnokrvni “zema” Siner, koga bi u narednom kolu čekao pobednik iz najzačinjenijeg dela programa početkom druge nedelje turnira. Međugorac Čilić i zagrepčanin Ćorić bi mogli da prirede svehrvatsko četvrto kolo u slavu osvajača Ju Es Opena i Sinsinatija – pod uslovom da Borna “zabiberi” Alkarazu “a la Rafa” u jednom od tri najjača meča treće runde u Njujorku. Favorita za odlazak na megdan Italijanu bi ipak trebalo tražiti između Karlosa i Borne – a to četvrtfinale bi, po uzoru na seriju poslednjih Grend Slemova, moglo da bude “malo finale pre finala” – ili nagoveštaj brojnih u budućnosti.
Možda bi za nečiji ukus sadržaj poslednje četvrtine muškog žreba bio neinspirativan – ako bi se prenebregli eventualno neizvesni mečevi Šapovalov-Rubljov, Švarcman-Sok i pobednik sa Tiafoom – te projektovani duel Nori-Šapovalov, jer će i ovde sve oči biti uprte u Nadala i njegov naizgled definisan hod ka polufinalu. E sad, ako bi se tome usprotivili i dalje na momente sjajni Karacev ili ove godine potpuno afirmisani i posebno motivisani Kecmanović – možda bi se Nadalu i u slučaju pobeda desio neki “Vimbldon” momenat u kome bi protivnici u četvrtom kolu (Tiafo, na primer) ili četvrtfinalu (Nori) dobili neočekivanu šansu usled zamora, povrede ili pada koncentracije “bika iz Manakora”. Oni koji žele da im se isplate skupe karte ili neprospavane noći uz TV će svakako navijati da polufinale donjeg dela žreba obeleži još jedan epohalni meč “smene šampionskih generacija” između Sinera i Nadala – nalik na one u kojima su glavni protagonisti bili Rafa i Novak sa jedne, a Janik, Nik i Kasper sa druge.
Ne može se reći da su naši igrači imali sreće sa žrebom ni ovoga puta, ali ne treba gubiti veru i pre jednog odigranog poena da Krajinović, Lajović, Đere i pogotovo Kecmanović neće moći da “potpale roštilj” nekome od favorizovanih protivnika u svom žrebu (De Minor, Bruksbi, Rubljov za prvu trojicu) jer Njujork krajem avgusta nosi brojne nepredvidive izazove i – šanse. Ako je Miša u najboljoj poziciji da dođe do trećeg kola i velikog meča sa Nadalom, Filip, Dušan i Laslo su ove godine igrali neke od svojih reprezentativnih karijernih mečeva na koje će moći da se oslone u smislu vere i samopouzdanja – a i mi sa njima.
Od ponedeljka kreće još jedan Ju Es Open, završni Grend Slem još jedne kontroverzne i po mnogo čemu neregularne profesionalne teniske sezone – koji će sigurno ostaviti brojna nerešena pitanja na svim nivoima, i koja će se teško rešavati do početka naredne. Voleli bismo da možemo da najavimo da će ovo biti mega-događaj i viteško takmičenje za sportske i teniske sladokusce – i uz dužno poštovanje prema igračicama i igračima koji su svojom igrom i sportskim i ličnim stavovima ostali dosledni pravim vrednostima svog poziva – fer je pozdraviti ga sa uvažavanjem. Ali zbog svega što se dešavalo oko njegovog trostrukog osvajača, prošlogodišnjeg finaliste i jednog od najvećih tenisera svih vremena u periodu od osvajanja najvažnijeg turnira teniskog kalendara u Londonu do njegovog današnjeg konačnog formalnog odustajanja od učešća – ukus Ju Es Opena koji mnogi poklonici sporta već sada u ustima osećaju uporediv je sa ranije spomenutim “višespratnim (nazovi) specijalitetom” američke kuhinje, a on je – bljutav.
Vuk Brajović / Kurir sport