Šest godina unazad FK Crvena zvezda igra evropska takmičenja. Dakle, ono što je ranije bilo nezamislivo sada je java i prisutni smo u Evropi. Međutim, bez obzira na dobre rezultate, FK Crvena zvezda je ove sezone prodala svega 6.000 pretplatnih karata, što je za okvire ozbiljnog evropskog kluba ništa. Inače, kroz kupovinu sezonske karte se na neki način ogleda vernost i ljubav prema klubu. Da ne govorim što postoje silni benefiti da se do propusnice dođe po prilično povoljnim cenama ukoliko ste član kluba. Medutim, „veliki zvezdaši“, koji posle nesrećnog ispadanja od Makabi Haife odmah znaju ko je kriv i koga bi zamenili, nisu se čak ni toliko napregli da pođu do stadiona i kupe sezonsku kartu.
Sezonsku kartu kupujem nešto više od 30 godina. Kao klinac sam od džeparca odvajao da bih kada se puste u prodaju imao da kupim sever. Danas, bogu hvala, kupujem za celu porodicu, i to i zapad i sever. Smatram da je to najmanje što mogu da učinim za klub koji toliko volim i ne prihvatam demagogiju da je propusnica skupa, jer skupo je i da se napiješ u kafani ili da kupuješ cigarete. Odvoj svakog meseca neki dinar na stranu za svoj voljeni klub pa ćeš imati, jer cene su, posebno za severnu stranu, više nego povoljne. Sever za celu sezonu, još ako si član kluba, košta koliko jedan izlazak u Beogradu.
Uvek sam sa neverovatnom odvratnošću gledao na one koji se ubiše da mi traže kartu za neku evropsku Zvezdinu utakmicu, jer bože moj, oni su veliki navijači, ali ih nikada nema kada Zvezda igra protiv Surdulice, Javora, Lučana... Ipak, tu su da gledaju Zvezdu protiv Liverpula, PSŽ, Bajerna, Napolija, pa se pitam da li oni gledaju Zvezdu ili gledaju njene protivnike? Gade mi se kada mi slavodobitno pokažu kako su preko neke veze došli do paketa ulaznica i što na stadion dolaze da bi bili viđeni ili da se slikaju za društvene mreže. Uvek kada mi neko traži da mu nabavim kartu, prvo ga pitam da li je bio protiv Lučana, Radničkog iz Niša ili Surdulice, pa pošto najčešće čujem da nije, onda mu kažem - žao mi je, ne mogu da ti pomognem. Svim tim likovima željnim da budu primećeni na stadionu uvek je sezonska karta skupa, ali nije im skupo da plate papreno paket za tri utakmice u Ligi šampiona ili Ligi Evrope. Posle svakog poraza drvlje i kamenje bacaju na igrače, stručni štab i upravu. Doduše, toliko vole Zvezdu da ni sezonsku kartu ne mogu da kupe. To je užasno licemerje. Pobede i porazi su sastavni deo života. Normalno je da me užasno boli što ne prođosmo Makabi, ali realni da budemo - da li klub koji jedva proda 6.000 sezonskih propusnica zaslužuje da uđe u Ligu šampiona? Ostavljam po strani što objektivno i nemamo ekipu za takvo takmičenje. Ovde je žal za novcem koji bi svakako Crvenoj zvezdi doneo ogromne benefite. No, realni da budemo, Liga Evrope je naša mera i za mene je uspeh što je igramo, a valja se potruditi što dalje da se dogura. Međutim, sama zvezdaška publika mora malo aktivnija da bude i da se makar nauči osnovnoj lojalnosti prema klubu, a to je da bude njegov član i da kupi sezonsku kartu. Kada to uradiš, kada živiš sa klubom i za njega svaki dan, onda imaš pravo i da kritikuješ šta ne valja.
Zvezda je život, ostalo su sitnice!