Ukoliko Evropska unija ne uspe da veže države zapadnog Balkana uz sebe, drugi akteri će imati korist od toga, prvenstveno Rusija i Kina. To jednostavno ne sme da se dogodi. Uverljivi izgledi za pristup za sve zemlje regiona od suštinskog su značaja ukoliko želimo da sprečimo da Rusija destabilizuje zapadni Balkan, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg.
Govoreći o napadu Rusije na Ukrajinu, naš sagovornik ističe da je reč o "nehumanom delu i krvoproliću tik pred našim vratima", dodajući da trenutno, nažalost, nema izgleda za skori kraj sukoba. S druge strane, taj stravični čin agresije, kaže Šalenberg, doveo je do evropskog jedinstva kakvo još nikada nismo videli.
Ocenjuje i da Rusija sada igra ciničnu igru i koristi gas i pšenicu kao oružje, te da će, kako kaže, predstojeća zima - u energetskom smislu - biti teška, ali "znamo da ćemo je prebroditi zajedno s partnerima u EU, svakako se ne plašimo".
Vi spadate u evropske političare koji se zalažu za prijem zapadnog Balkana u EU, otvoreno govorite da su države regiona godinama u briselskoj čekaonici, da "imate osećaj da EU gubi Balkan" i da se to ne sme desiti... S druge pak strane, i sama Unija ima dosta svojih unutrašnjih problema, pa smo tako čuli i da neće biti proširenja dok se EU dublje ne integriše i sprovede reforme. Koliko je izvesno da će ovaj region u skorijoj budućnosti postati deo EU? I da li vidite opasnost da neko drugi preuzme dominantnu ulogu ovde, pre svega mislim na Rusiju i Kinu?
- Ruski napad na Ukrajinu dokazuje da je proširenje EU najvažniji geostrateški instrument Evropske unije. Uverljivi izgledi za pristup za sve zemlje regiona od suštinskog su značaja ukoliko želimo da sprečimo da Rusija destabilizuje zapadni Balkan. Bilo je krajnje vreme da napokon otpočnu pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, to je važan korak. Koliko brzo će sada i druge države regiona napraviti novi pomak u pravcu članstva u EU zavisi pak presudno od političke volje i od sprovođenja reformi koje su za to neophodne. Put ka Briselu nije jednosmerna ulica. Ali jedno je jasno: u politici ne postoji vakuum. Ukoliko EU ne uspe da veže države zapadnog Balkana uz sebe, drugi akteri će imati korist od toga, prvenstveno Rusija i Kina. To jednostavno ne sme da se dogodi.
Nedavno ste predstavili non-pejper o susedskoj politici i proširenju EU u kojem predlažete postepenu integraciju kandidata za članstvo u EU. Prema vašem predlogu, kandidati bi - pre punopravnog članstva - trebalo da budu integrisani u institucije i fondove Unije kako bi građani još za vreme pristupnog procesa osetili benefite budućeg članstva. Da li su ostale članice Unije raspoložene da podrže vaš predlog?
- Naš non-pejper imao je za cilj da pokrene diskusiju. Hoćemo da se pomerimo od čisto birokratskog procesa i krenemo u pravcu geostrateške diskusije. Od apstraktne debate o otvaranju i zatvaranju poglavlja ka konkretnim prednostima za stanovništvo potencijalnih kandidata za pristup EU. Dobili smo brojne pozitivne reakcije iz drugih država EU na non-pejper i dosledno ćemo se zalagati za to da centralne tačke uđu u proces proširenja. U kakvom će se to konkretno obliku dogoditi naposletku nije presudno. Važno je, pre svega, da izmenjeni geostrateški okvir procesa proširenja ne sme ostati neiskorišćen.
Da li je ruski napad na Ukrajinu trajno promenio sliku sveta, odnosno da li bi sadašnja duboka polarizacija mogla da potraje? Da li ste očekivali da će taj napad uopšte trajati, evo, već pola godine?
- Ne. Kad sam početkom februara, zajedno sa svojim slovačkim i češkim kolegama, putovao u Ukrajinu, nisam mogao ni da zamislim brutalni i neutemeljeni napad Rusije na Ukrajinu, ta nehumana dela i krvoproliće tik pred našim vratima. Taj stravični čin agresije doveo je, pre svega, do evropskog jedinstva kakvo još nikada nismo videli. U najkraćem roku potvrdili smo pakete sankcija koji su ciljano usmereni na one koji su odgovorni za ruski napad. Pri tome smo postupali u bliskoj koordinaciji s partnerima i očekujemo da i države zapadnog Balkana podrže tu jasnu poziciju. Kod tako očiglednog kršenja međunarodnog prava ne može biti nikakve ekvidistance. Otpor ukrajinskog naroda agresiji i zalaganje za nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet zaslužuju naše poštovanje i podršku. Trenutno, nažalost, nema izgleda za skori kraj sukoba. Svet je bez sumnje postao spremniji za konfrontaciju. Moramo iz toga da naučimo lekciju, da snažnije usmerimo fokus Evropske unije na bezbednosne i geopolitičke izazove.
Na početku ovog rata niste bili optimistični da ukrajinska kriza može biti okončana diplomatskim putem, upozoravali ste i na opasnost od izbijanja trećeg svetskog rata. Šta danas kažete? Jesmo li i dalje u opasnosti od trećeg svetskog rata?
- Nažalost, još nikakvo političko rešenje nije na vidiku. A aktuelni razvoj jasno pokazuje da se rat doduše odvija u Evropi, ali da nije evropski rat. Nijedna regija na svetu nije sigurna od posledica ruskog napada. Rast cena energije i namirnica pogađa države u Africi, Aziji, Latinskoj Americi. Pojedine zemlje - kao Liban, na primer - skoro u potpunosti zavise od isporuka žitarica iz Ukrajine i Rusije. Kremlj u ovom slučaju igra ciničnu igru i koristi gas i pšenicu kao oružje. Time cene na svetskom tržištu rastu, a milioni ljudi zapadaju u siromaštvo. Posledice te cinične politike još nisu sagledive. Ali ako se prisetimo Arapskog proleća, setićemo se i da rast cena životnih namirnica može dovesti do destabilizacije čitavih regija. To bi pak imalo direktne posledice po bezbednost i stabilnost u Evropi.
Da li imate utisak da su sankcije koje je EU uvela Rusiji podjednako pogodile i samu Uniju?
- Dosadašnje sankcije je EU uvela veoma brzo i u velikom jedinstvu. Kroz tih šest paketa sankcija i najnovijim prilagođenjem mera iz jula uspeli smo da zadamo udarac ruskoj privredi. Njihovo puno dejstvo pokazaće se korak po korak. Šteta po Rusiju je već danas dugoročna. Čitave grane industrije, recimo vazduhoplovstvo i industrija automobila, saterane su u ćošak. I u visokoj tehnologiji su već sada jasno vidljive posledice, što će pre svega dugoročno naškoditi ruskom vojnom aparatu. Sankcije su svakog dana sve delotvornije. Posledice osećamo i u Evropi. To je neposredni odraz umreženja i globalizacije privrede. Presudno je da je Rusija snažnije pogođena nego mi - što jeste slučaj. Ruska privreda smanjiće se ove godine za najmanje šest odsto, prema drugim prognozama u pitanju je do 10 odsto. U EU pak Evropska komisija predviđa rast od 2,7 odsto. Sankcije su, naravno, pojačale tendencije koje su postojale i pre ruskog napada. To su, na primer, rast cena energije i poteškoće prilikom isporuka posle ponovnog pokretanja svetske privrede nakon pandemije. Ali takođe mora biti jasno da sa agresorom poput Rusije nije moguće poslovanje po uobičajenom postupku. Nema povratka na prethodno stanje.
Da li vas, u energetskom smislu, plaši dolazeća zima? Da li gas može biti nešto čime će ruski predsednik Vladimir Putin ucenjivati Evropu?
- Rusija već sada pokušava da ucenjuje Evropu gasom. Deo strategije Kremlja je da koristi energiju kao oružje. Ovakvu politiku nismo iskusili čak ni u vreme Hladnog rata. To mora da bude upozorenje za sve države, tako i za one na zapadnom Balkanu. Jasno se pokazalo da Rusija nije pouzdan partner. Zato Austrija dosledno radi na punjenu skladišta gasa, kako bi bila obezbeđena za zimu. Zima će biti teška, ali znamo da ćemo je prebroditi zajedno s partnerima u EU. Svakako se ne plašimo.
Boban Karović