Veče 30. april 1994. godine mesto Voking, oblast Sari postalo je fokus britanske javnosti zbog jednog krvavog obračuna, koji je kasnije eksplodirao nekoliko hiljada kilometara dalje od Velike Britanije na Kavkazu kad je buknuo Prvi čečenski rat.
Vilou mej bila je mirna ulica, većina porodičnih ljudi te kobne večeri bila je u svojim kućama za večerom ili ispred televizije. U devet sati uveče ispred broja 31 zaustavila se tojota iz koje je izašao muškarac. U rukama je držao pljosnatu belu kutiju kakvu nosi svaki prosečni dostavljač pice. Pozvonio je na vrata kuće u kojoj je živela Karen Rid (33) geofizičarka. Kada je otvorila vrata, muškarac je kao u tirler filmu u nju ispalio nekoliko hitaca pravo u glavu. Likvidator je zatim otrčao do svoje tojote seo u nju i otišao, kao što se i zaustavio.
Usledio je haos, gomila policije i uviđaj. Istraga nalik špijunskom filmu otkrila je širku zaveru i vrtlog organizovanog kriminala i špijunaže koja je bila uvod u jedan od najkrvavijih ratova na Kavkazu.
Ispostavilo se da je policija utvrdila da meta nije bila Karen Rid, koja je vodila tih i povučen život, nego njena sestra Alison Poting, producent BBC, koja je sasvim slučajno izbegla smrt jer u trenutku kad je plaćeni ubica bio na vratima sestrine kuće ona nije otvorila vrata. Još veći šok usledio je kad se saznalo mnogo kasnije da je likvidirana ni manje ni više nego da je trebala da bude ubijena po nalogu Džohara Dudajeva, generala, i predsednika Čečenije koji se digao na oružje protiv Rusije i Borisa Jeljcina uvukao u krvav rat sa hiljadama ubijenih ruskih vojnika. Sam Dudajev stradao je kasnije u akciji FSB kad je ubijen protivradarskom raketom posle poziva preko satelitskog telefona.
Neko bi postavio pitanje pa kakve veze imaju Karen, Alison i Džohar Dudajev.
Istražujući ovu priču britanski novinar Miša Gleni na početku svoje knjige o Mafiji u vreme globalizacije vratio se u 1986. Naime, tad se Alison udala za kako je on opisao bucmastog i šarmantnog Jermenina Gačika Terganisijana, koga je upoznala dok je studirao ruski jezik na univerzitetu. Brak idiličan kao i svaki na početku, postao je ubrzo okidač za pogibije, osvajanje, građanski rat, organizovani kriminal u oblasti koju su neki zvali "Divlji zapad" na istoku. Radnja je bila na lokaciji Severni Kavkaz.
Osamnaest meseci pre Kareninog ubistva, u Veliku Britaniju kako piše Gleni stigla su dva brata Ruslan i Nazarbag Ucijev. U Londonu su predstavljeni kao lični izaslanici predsednika Čečenije Džoharada Dudajeva sa osnovnim zadatkom da obezbede štampanje pasoša i novčanica nove samoproglašene čečenske države.
Ruslan je bio savetnik Džohara Dudajeva od najvećeg poverenja i pripadnike tvrde struje u čečenskoj vlasti koja je bila kako opisuje Gleni izdeljena na frakcije. Za razliku od Ruslana, njegov brat Nazarbag je bio čista suprotnost snagator kad koga treba polomiti i unajmiti bez postavljanja suvišnih pitanja.
Braća Ucive osim štampanja psaoša i novčanica imali su i drugi zadatak, obezbediti kredit od 250 miliona dolara za obnovu i modernizaciju rafinerija nafte u Čečeniji, sporazum o plasiranju čečenske nafte po svetskoj tržišnoj ceni i nabavku 2.000 prenosnih PVO sistema Stinger. Za takav ozbiljan posao braći je bio potreban prevodioc. Ruslan se prisetio jedne Britanke, koja ga je intervjuisala s početka 1990 tih. Bila je to Alison Poting, koju su pronašli i kontaktirali. Ona je za taj posao predložila svog muža s nadom da će dobiti unosan biznis i novac.
Alisonov muž Gačik Terganisijan razvio je smisao za rizične biznise. Petljao, muljao na sve strane, osnivao lažne firme, prao novac, a kad je presušilo nije se libio ni da radi građevinske poslove. Tergasijan i braća Ucive ubrzo su postali bliski pajtosi. Organizvali su gala žurke sa razuzdanim devojkama, alkohol je tekao u potocima, a kokain se šmrkao. Alison je postala sve nezadovoljnija bahatim ponašanjem svog muža i dvojice Čečena, a onda jednog dana desio se preokret.
U jednom trenutku njihov odnos je zahladneo. Britansko tužilaštvo u istrazi je tvrdilo da je Tergasijan saznao da dvojica Čečena hoće stingere da prodaju Azerbejdžanu, istorisjkom protivniku Jermenije, a postojala je i druga teorija, koja je mnogo realnija i verovatnija da su se braća Ucijev i Tergasijan sukobili oko novca. Ono što je izvesno u ovoj priči bilo je da je Tergasijan stupio u kontakt sa agentima jermenskog KGB-a na naktivnosti braće Ucijev.
Iz Los Anđelesa centra jermenske dijaspore u SAD u Veliku Britaniju poslat je likvidator. Braća Ucijev su brutalno ubijena. Ruslanovo telo je raskomadano i otkriveno kad su delovi tela ispali iz jedne kutije na putu u predgrađu Hitrou.
Za ovaj zločin optužen je Tergosijan, koji je osuđen na doživotnu robiju, a drugoosumnjičeni oficir jermenskog KGB koji je stigao iz SAD se obesio u pritvoru dok je čekao suđenje.
Kada je Karen ubijena, Alison je da bi dsačuvala živu glavu ušla u program zaštite svedoka. Promenjeno joj je ime, identite, život.. Londonska policija se po prvi put susrela sa delom sveta o kome nije ništa znala ni o istoriji, ljudima, običajima, navikama, ubrzo Čečenija je utonula u krvavi rat sa Rusijom koji je tek završen 2006. godine.
Kurir.rs/A.Mlakar