Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik.Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.
Običaji i verovanje Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, koji se naziva i Međudnevnica, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.
Veruje se da Bogorodica razume dušu svake žene posebno, razume njenu misao, bol, patnju, želju. Zbog toga žene se posebno njoj mole za zaštitu, sreću, zdravlje i unutrašnji mir.
Od praznika Velike Gospojine, do Male Gospojine (Rođenje Presvete Bogorodice), obeležava se period Međudnevnice, kada se beru lekovite biljke, koje se suše i čuvaju za pripremu prirodnih lekova i čajeva tokom cele godine.
Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu. U prošlosti su održavana bdenija u hramovima, ili nad izvorima vode i tada su izgovarane molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.
Kurir.rs
Pravoslavni vernici sutra 28. avgusta slave praznik Velika Gospojina, dan posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Ovaj praznik se obeležava kao spomen na događaj kada se Bogorodica nakon smrti vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Dve nedelje pred praznik velika Gospoija praktikuje se Gospojinski post, smatra se za jedan od najstrožijih. zatim se na Veliku Gospojinu vernici pričešćuju. Veruje se da je Bogorodica zaštitnica svih živih bića, a posebno žena i majki. Zbog tpoga žene posebno slave ovaj dan, ostavljaju posao i praznik provode u radosti, molitvi, miru i ljubavi.
Širom Srbije, još od naših predaka, na ovaj dan se organizuju slavlja, vašari, ali i neke porodice ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu. Za praznik se vezuju razni običaji, a na ovaj dan se ne radi ništa rukama, niti započinje posao, ne rade se teški fizićčki poslovi. Postoji stari običaj da do današnjeg dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima.
Veruje se da Bogorodica razume dušu svake žene posebno, razume njenu misao, bol, patnju, želju. Zbog toga žene se posebno njoj mole za zaštitu, sreću, zdravlje i unutrašnji mir.
Od praznika Velike Gospojine, do Male Gospojine (Rođenje Presvete Bogorodice), obeležava se period Međudnevnice, kada se beru lekovite biljke, koje se suše i čuvaju za pripremu prirodnih lekova i čajeva tokom cele godine