BAJDEN I KINA: Kako Zapad sankcijama gura Rusiju u krilo Pekinga i zašto obuzdavanje Kine na Pacifiku je nemoguće
Iako je Ukrajina dominantna tema u svetskim medijima, sa slučajem Tajvana početkom avgusta meseca, ali i sad povremeno se fokus svetske javnosti izmešta na Pacifik, gde Kina nastavlja svoje vojne manevre i opipavanje pulsa tajvanske odbrane u moreuzu, ali i rivalstvo sad SAD pre svega dve mornarice.
To je više bio nego dovoljan povod da razgovaramo sa magistrom međunarodnih odnosa Boškom Jovanovićem na temu Džo Bajdena i Kine i da li su SAD sposobne da zaustave ekspanziju Kine?
"Kako zadržati Kinu, to je glavno pitanje koje sada muči pseudo planere i pseudo stratege Zapada. Zašto pseudo, zato što na Zapadu postoji samo jedan pravi spoljnopolitički strateg i mislilac Henri Kisindžer. Postoje razne teorije međunarodnih odnosa o tome šta se dešava u svetu. Međutim, klasični ralizam tvrdi da je osnovna jednica međunarodnih odnosa država i da nas ne zanima unutrašnje uređenje države, njen politički sistem, organizacija sve dok ta država poštuje norme međunardnog prava, poštuje svoj dogovor koji je potpisiala i ne pravi probleme u međunarodnim odnosima, Ta teorija se zaobravila, prešlo se na razne teorije o ljudskim pravima, feminizmu itd. Pa u ovom sukobu na teritoriji Ukrajine se retko ili vrlo malo čuje Henri Kisindžer, koji je imao što šta da kaže, naglasio je na početku priče magistar Jovanović.
On dodaje da vodeći položaj na Zapadu zauzimaju intelektualno podkapictirani ljudi kad se misli na mišljenje.
"Zašto? Malo se čita. Godine 1955 godine francuski vice admiral Raul Kasteks ili 1958. napisao je Esej Rusija kao Zapadni zid prema Kini. I ovim sankcijama protiv Rusije, se samo postiže to da se ona gura u naručje Kine i da nikakvo obuzdavanje Kine nije moguće. Jer ako Kina na severu ima jaka leđa sigurno će da se okrene na jug. Nešto ranije postojala je ideja kod Kine da vrši svoj uticaj na sever i jugu. Takvu dilemu je imao i carski Japan pa je tu dilemu rešio Rihard Zorge. Naime, u vreme kad je Zorge bio ruski špijun u Tokiu u japanskom generalštabu bile su dve struje, jedna koja je htela da ratuje sa Sovjetskim Savezom, a druga koja je smatrala da treba da ratuje sa Amerikom na Pacifiku. To je dovelo do toga da grupa koja se zalagala za rat sa Amerikom preko Riharda Zorgea dostavila je obaveštajne podatke u Moskvu, što je dovelo do toga da se Moskva pripremi za japanski napad kod Hadsan jezera, što je uverilo Japan da treba da odustane od napada na Rusiju odnosno od ideja za širenje na sever.
Zašto? Zato što je prva neveolja kod teze obuzdavanje Kine. Kao i sve u Americi poznavanje neameričkog sveta je jako niskog nivoa. Robuje se stereotipima. Na primer oni- Amerikanci nikako nisu razumli da je Ho Ši Min Vijetnamski nacionalsti, a ne komunista i da mu je važno oslobađanje Vijetanama. Amerikanci su imali teoriju o truloj jabuci u kaci punoj jabuka koja će trulež da prenesu na sve strane. To je dovelo do širenja Vijetnamskog rata i uplitanja u Kambodžu. Iz toga nisu naučili ništa pa su opet fijasko ponovili u Avganistanu. Naprasto Amerika ne razume Kinu, a to znači da je Kina unutrašnja, a ne spoljašnja imperija, da je Kina po veličini sama sebi dovoljna. Da su kineski carevi slali emisare iz prestiža i da Kina ima nezavršene poslove sa Japanom i evrpskim državama koje su ugušile bokserski ustanak .Sovjetski Savez je pobedio Kinu, kad je Kina napala Sovjete na reci Amur. Čak je CIA u deklasifikovanim dokumentima i izveštajima optužila Kinu za ničim izazvan napad.
Godine 2001. potpisan je dogovor između Rusije i Kine da ostrva pripadanu Kini jer je reka Amur izmenila tok i od tada je kinesko ruski odnosi cvetaju i sankcije će samo dovedu do toga, da umesto zapadnih kompjutera i japanski tehnologije bude kineska. Japan je pod premijerom Abeom doneo plan vezan više desetina milijardadi dolara da se napravi fond da japanske firme izađu iz Kine i mora da reši šta hoće, veliki profit i veliki pogoni moraju da ostaju u Kini, ako hoće da zaposli stanovništvo mora da vrati firme iz Kine.
Naprosto uvlačenje Australije u antikineske strategije nema baš smisla zato što je prvo Australija dosta daleko od Kine. Australija nema kapacitete da to uradi. Ona je samo iz tih strateških razloga imala nameru da kupi fancuske nuklearne podmornice i to što se stvrorilo kasnije otakzivanje francuskih podmornica. Australija ima veliku kinesku nacionalnu manjinu.
Stvaranje pakta između Britanije, Australije i SAD apsolutno nema smisla. Britanija je podkapacitirana u mornarici ne može da koristi Hong Kong kao bazu protiv Kine. Jer je Boris Džonson doneo rešenja sa svi Kinezi koji su živeli pre proglašenje nezavisnosti Hong Konga 1. jula 1997 imaju pravo da uzmu britansko državljanstvo. Te mislim da će Honkonžani da se presele u Veliku Britaniju nego neku drugu zemlju koja nudi tu mogućnost. Tako da će Zapad morati da se vrati nekim starim idejama SEATO paktu u kome su bili Australija, Francuska, Novi Zeland, Pakistan i Filipni.. SAD ne može sama ni protiv Rusije ni protiv Kine a još manje protiv te dve zemlje u isto vreme. Ključna zemlja za zadržavanje i obuzdavanje Kine je Japan, jer ima tehnološku polugu da se nosi sa Kinom. Ima najjaču mornaricu u Aziji koja se sad zasniva na gradnji odličnih podmornica. Mislim da to što prave nosače aviona, helikoptera kako ih zvanično zove za avione sa vertikalnim poletanjem i sletanjem smatram da je to pogrešna koncepcija, da im nisu potrebni nosači aviona, već veliki broj podmornica. Potreba im je PVO i balističke rakete a kako bi odvratili pretnje kako iz Severne Koreje, tako i Kine. Japan još jednom treba da razmisli o strategiji i izvuče pouke iz rata. Kad su imali veliki broj nosača aviona, kad su potpoljeni, kombinovana flota je potpoljena.
Japan treba da zahteva od Amerikanaca da pomere vojsku sa japanske teritorije. Japanu treba transfer američke tehnolgije da zavše svoj avion 5 generacije. Japanci imaju tradiciju da plate licencu, japanska je skuplja verzija od maričke F- 16. Japanci treba da traže tehnologiju od Amerikanaca i Brtanaca. Japanu je bolje da ima britanske herijere nego F 35#, zaključuje Jovanović.
On na kraju razgovora dodaje i da će glavni sukob sa Kinom biti u južnokineskom moru.
"Za taj sukob nisu potrebni nosači aviona, helikoptera. Potrebna je drugačija kopnena vojska, malo jača, sposobna da izvrši desant na sve sporne teritorije i da u potpunosti vlada tehologijom razvoja kompletnog RV.
Kineska mornarica ima nacionalnu tramu gde se japan gleda kroz masakr u Nakingu i delovanje bataljona 731 koji se bavio eksperimentima i uopšte, tako da japanska flota nema potrebe američke flote koliko drugačijeg promišljanja šta, kako, gde. Duerte je nabavljao oruže iz Rusije, i stvar u tome je da Amerikanci treba da čitaju Raula Kasteksa. Tu će Amerikanci ići na razvijanje filipinske i tajvanske vojske. Naoružavaće Tajan da bue toliko jači, ali ne da se suprostavi Kini, jer je Vašington odustao od prodaje F- 35 i ponudio je verziju F- 16V", zaključuje Jovanović na kraju razgovora.
Kurir.rs/A.Mlakar