U Nemačkoj postoji i ideja o primeni modela dve Nemačke, po kojoj Beograd ne mora zvanično da prizna Kosovo, ali i da ne sprečava njegov put u međunarodne organizacije, navodi Miroslav Stojanović
Poslednji zamajac u dijalogu Beograda i Prištine proizvod je očigledno pojačane diplomatije Brisela, kao zvaničnog posrednika, ali i Vašingtona, čiji se uticaj posebno video u najkritičnijim momentima. Ova diplomatska ofanziva kao da je probudila i Nemačku, koja će se vrlo konkretno uključiti u ceo proces. Nemački kancelar Olaf Šolc već za jesen priprema nove sastanke s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, poput onih koje je organizovao u maju u Berlinu.
Status na kraju
Dugogodišnji dopisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović kaže za Kurir da ovo treba shvatiti kao oživljavanje dosta zamrlog Berlinskog procesa, u kojem je ključna stvar Kosovo.
- To je i neka vrsta takmičenja između Vašingtona i Berlina, a ono i inače poodavno traje na temi Kosova. Amerika je forsirala Otvoreni Balkan, a Nemačka je pre toga krenula s Berlinskim procesom. Šolc sad pokušava da iskoristi ovu atmosferu u kojoj ima pomaka u takozvanoj normalizaciji odnosa, iako to ni izdaleka ne rešava statusno pitanje. Nemci ostaju pri varijanti da na kraju svega toga ide obavezno priznavanje Kosova kao nezavisne države, što je Šolc rekao i na konferenciji s Kurtijem u Berlinu, a ponovio je i u Prištini. To je i američka pozicija. Međutim, to Beograd nikada neće prihvatiti. Proces normalizacije treba odvojiti od statusnog pitanja, jer ona podrazumeva stvaranje nekih boljih uslova za sve građane pokrajine, ali i za Srbiju. Pomeranje na tom putu je uvek dobrodošlo, ali statusno pitanje ostaje za kraj - naglašava naš sagovornik.
Šta može biti predlog
Stojanović napominje da u Nemačkoj postoji i ideja o primeni modela dve Nemačke, po kojoj Beograd ne mora zvanično da prizna Kosovo, ali i da ne sprečava njegov put u međunarodne organizacije, pogotovo u UN.
Kurir.rs