San svake devojčice je da se jednog dana nađe pred čovekom svojih snova kome će na emotivniji način u najromantičnijem okruženju da kaže sudbonosno "da", ali ono o čemu ona ne razmišlja su svi prateći običaji, koji se moraju ispoštovati da bi cela familija bila zadovoljna.
Ipak, modernizacijom društva neke ustaljne forme u našoj tradiciji polako gube na značaju, a na njihovo mesto dolaze novi, neobični običaji koje mladi rado prihvataju.
Činjenica je da se mnogi običaji u našoj kulturi prepliću sa uticajima sa Zapada, pa tako mnoga verovanja su se uvukla među narod još iz doba Rima, a kasnije su dobila svoje verzije prilagođene hrišćanskim načelima.
Od lazarica, preko vezivanja ruku u čvor do prenošenja mlade preko praga toliko toga se ustalilo i postalo savsim uobičajno.
Međutim, jačanjem uticaja Holivuda, ali i društvenih mreža, određni fenomeni postali su još bliži širokim narodnim masama, pa se samim tim otvorio prostor za inovacije, koje uz želju mladenaca da se istaknu i budu posebni, stvara novu kulturu koja odbacuje staro, a prihvata ono drugačije.
Jedan od najrasprostranjenijih običaja koji je rado prihvaćen kod nas je svakako venčanica. Zanimljivo je to da je ovo relativno novo, budući da je tek kraljica Viktorija 1840. godine uvela modu nošenja belih haljina na dan venčanja. Do tada su se jednostavno oblačile najlepše haljine koje su žene tada posedovale, a u nekim krajevima Srbije, tačnije u Vojvodini, i dan danas je običaj da se nosi crvena haljina na venčanju, jer simbolizuje mnogo ljubavi.
Vođenje do oltara
Bela haljina je danas sasvim uobičajna i standarizovana, ipak, još uvek nas iznenađuju novi običaji koje mladi naraštaji prihvataju, pa tako bude skoro pa šokantno kada mladu otac doprati do oltara.
Iako nema ničeg lošeg u ovom činu, ipak, to je nešto što smo da sada viđali samo na filmovima, što nije čudno s obzirom na to da je kod katolika taj momenat odavno važan deo ceremonije, ali, zanimljivo je to da vuče korene iz vremena kada se brak smatrao dobro ugovorenim poslom, pa sama ta predaja neveste je bila čin predaje "imovine".
Bacanje bidermajera je još jedan od prihvaćenih običaja i često je najupečatljiviji momenat na svadbi, međutim, pored tog klasičnog bacanja bidermajera, u poslednje vreme je moderan malo drugačiji način.
Naime, na nekim svadbama, mlada se popne na stolicu, a slobodne devojke stoje oko nje i drže trakice koje su zavezane za buket, zatim mlada seče makazama nasumično po jednu traku i tako u krug dok ne ostane samo jedna, zatim predaje bidermajer toj devojci čija je trakica bila poslednja i nije isečena.
Na nekim svadbama baca se i podvezica koju hvataju muškarci, a običaj da mladenci obavezno nose nešto plavo, nešto staro, nešto novo i nešto tuđe dolazi iz stare engelske pesmice - nešto staro predstavlja tradiciju, nešto novo je pozitivan stav prema budućnosti, nešto pozajmljeno simboliše sreću, a plavo je čistota, ljubav i vernost.
Junska venčanja
Ono što je takođe prihvaćeno sa Zapada je to da se venčanja zakazuju u junu, zanimljivo je to da taj običaj vodi poreklo iz Rima, gde je bilo dobro venčavati se u junu, jer je boginja Junona upravljala brakovima i porođajima. Ipak, na našim prostorima venčanja su se uglavnom dešavala u jesen kada se svi poslovi u polju i oko zimnice završe.
Prezime
Još jedan baš moderni čin je kada žena zadrži svoje prezime, ili uz svoje samo doda muževljevo.
Bilo kako bilo, vremena se menjaju, tradicija dobija nove forme, a na nama je da li ćemo da ih prihvatimo ili da se pridržavamo onog već dobro poznatog.
(Kurir.rs / BlicŽena.rs)
Bonus video: