Mnogi se žale da ne spavaju dobro, da se često bude ili da im se događa da čak i presede celu noć.
Razloga za to ima dosta, još se istražuje zašto je to tako, ali većini uopšte ne pada na pamet da bi to mogla da bude posledica lekova koje uzimaju u večernjim satima!
Za lek važi da je tu da nam pomogne, ali ne lezi vraže - osim nas, i on mora da se pita kad je vreme da se pije. Ako se ne "dogovorite", zaista može i vama da se dogodi da, umesto da zagrlite jastuk i sanjate slatke snove, celu noć brojite ovce.
Zato ubuduće, pre korišćenja medikamenata, uvek dobro proučite uputstvo i moguće nuspojave, naročito onaj deo o načinu i vremenu uzimanja, a na ove koje veoma često "trošimo" posebno obratite pažnju.
Ako sumnjate da zbog nekog leka ne spavate dobro, porazgovarajte s lekarom, koji će vam reći u koje vreme je najbolje da ga uzimate.
ANTIDEPRESIVI
Dobri su u borbi protiv depresije, ali često umeju da otežaju osobi da zaspi, a potom ni san ne bude dobar. Recimo, selektivni inhibitor ponovnog skladištenja serotonina, tzv. hormona sreće koji kontroliše stres, umanjuje osećaj uznemirenosti i popravlja raspoloženje, tip je antidepresiva koji će vam onemogućiti da zaspite. Ipak, nemojte nikako sami da menjate vreme uzimanja leka.
Recite doktoru koji vam ga je prepisao šta vam se događa i tek ako se složi (svaki slučaj je specifičan!), počnite da ga koristite u jutarnjim satima.
BETA BLOKATORI
Povišen krvni pritisak i srčane aritmije najčešće se kontrolišu beta blokatorima, lekovima koji stopiraju dejstvo hormona adrenalina i noradrenalina na srce i druge organe tako što se vezuju za njihove receptore. Oni, dakle, smanjuju napetost i štite od srčanog udara, a često se prepisuju i radi regulisanja aktivnosti hormona štitne žlezde, u prevenciji migrene.
Ako ih pijete naveče, zaustaviće proizvodnju melatonina i vaš san će se prekidati, a moguće je i da počnete da se žalite na noćne more. Da ne biste zaradili hroničnu nesanicu, pijte ove lekove takođe u dogovoru s lekarom u neko drugo vreme.
LEKOVI PROTIV PREHLADE I ALERGIJA
Mogu da se dobiju bez recepta, pa ih trošimo kad je nama najzgodnije, posebno kad želimo da prizovemo bolji san. Međutim, oni sadrže pseudoefedrin, koji će, istina, olakšati simptome, poput začepljenog nosa, ali će vas i razbuditi.
To je slučaj i s nekim lekovima protiv alergija (antihistaminici) koji izazivaju umor pa im se dodaje pseudoefedrin kako bi se to sprečilo.
Dakle, antihistaminici na kojima piše da ne izazivaju pospanost ipak mogu da utiču na vaš san, pa iz zaobiđite uveče.
INHIBITORI ACETILKOLINESTERAZE
Lekovi se daju sami ili se kombinuju sa antipsihoticima, a najčešće se prepisuju ako lekar utvrdi simptome povezane s demencijom, odnosno gubitak memorije.
Sazdani su tako da podstiču enzime u organizmu da "razbijaju" neurotransmiter koji je potreban mozgu kako bi bio na oprezu, pamtio i donosio odluke. Pomažu da se uspori propadanje mozga kod pacijenta i da obavljate aktivnosti tokom dana, što je dobro, ali isto tako često utiču i na san.
FLASTERI S NIKOTINOM
Da, dobro ste pročitali - jedno zlo odlazi, drugo dolazi. Ako ste prestali da pušite i koristite flastere s nikotinom (imaju nizak nivo nikotina) kako bi vam olakšali situaciju, ne bi trebalo da ih stavljate pre spavanja jer rezultat može da bude okretanje po krevetu do jutra.
Da biste to izbegli, skinite ih pre spavanja i ujutro stavite ponovo.
Kurir.rs/Lena/B.M.
Bonus video: