MESEC DANA, I PO KIŠI I PO SUNCU, ČEKA SVOGA GOSPODARA I NE MRDA: Pranjanski Hačiko tera suze na oči, ne miče se sa seoskog puta
GORNJI MILANOVAC - Kad su meštani sela Pranjani pre mesec dana prvi put na Vodeničkom brdu ugledali psa kako stoji pored puta, nije im to u prvi mah izgledalo ništa neobično dok nisu shvatili da se crni pulin danima ne pomera sa istog mesta, kao da nekog čeka.
"Na zvuk automobila on veselo izlazi iz obližnjeg šumarka, mašući repom i podignutih ušiju. Međutim, kad vidi automobil on se istom stazom razočarano vrati u šumu jer je očigledno očekivao da neko drugi dođe do njega, najverovatnije vlasnik", kažu za RINU meštani obližnjih kuća.
Oni dodaju da mu donose hranu i pokušavaju da ga i na taj način namame i sklone sa seoskog puta, ali on to sve odbija i nastavlja da čeka.
"Da li se pulin sam izgubio u nekoj svojoj avanturi ili ga je možda neko ostavio jer mu iz nekoga razloga više nije potreban ovako veran prijatelj, ostaje nam nepoznato. Ono u šta smo sigurni jeste da ovaj švrćo i sada, sam kraj puta čeka svog vlasnika, koji po svemu sudeći neće doći", kažu meštani.
Ovo nije prvi ni jedini, ali ni redak slučaj da psi dugo nakon rastanka čekaju svog vlasnika na istom mestu. Najpoznatiji primer u istoriji svakako je pas Hačiko koji je svog gazdu čekao punih devet godina na stanici u Tokiju, a ovaj odani čovekov prijatelj dobio je i svoj spomenik.
Kurir.rs/RINA