Iranski borbeni dronovi koji su ovog meseca stigli u Rusiju mogli bi da pruže značajnu podršku ruskim snagama u Ukrajini, posebno u suprotstavljanju naprednom oružju koje je Kijev dobio sa Zapada, poput američkih sistema HIMARS, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Ipak, s obzirom na tehničke probleme zabeležene na prvim testovima u Rusiji, ostaje pitanje koliko će iranski borbeni dronovi promeniti situaciju na ukrajinskom frontu.
Američki zvaničnici su 30. avgusta rekli da je Iran Rusiji isporučio prvi kontingent svojih borbenih dronova, ističe Volstrit džurnal.
Zvaničnici administracije Džozefa Bajdena rekli su da su ruski teretni avioni u Rusiju dovezli najmanje dve vrste iranskih dronova za koje SAD očekuju da će ih ruske snage u Ukrajini koristiti za izvođenje raketnih udara, nadzor i elektronsko ratovanje.
SAD očekuju da će Teheran Rusiji isporučiti stotine dronova dok Moskva pokušava da parira prilivu vojne podrške koju Vašington i njegovi saveznici daju Kijevu.
Isporuka iranskih dronova Rusiji ističe poziciju Irana kao jednog od važnih svetskih snabdevača dronova, ali i, kako ocenjuje američki list, koliko su bespilotne letelice značajne na bojnom polju u Ukrajini. Dronovi turske proizvodnje već su opevani u ukrajinskom narodu pošto su se pokazali bitnim u odbrani te zemlje.
Iran je Rusiji isporučio dve vrste dronova, kažu američki zvaničnici. U pitanju su letelice Mohadžer-6 koje mogu da nose četiri precizno navođene rakete, i dva modela dronova Šahed, koja takođe mogu da nose rakete, ali i da ostanu u vazduhu duži period.
Isporuka iranskih dronova podvlači produbljivanje veza Moskve i Teherana, ali i istovremeno naglašava probleme Rusije u snabdevanju svoje preopterećene vojske, ocenjuje Vašington post i ističe da bi oružje moglo da pruži značajnu podršku ruskim ratnim naporima u Ukrajini.
Međutim, isporuku dronova obeležili su tehnički problemi, rekli su bezbednosni zvaničnici SAD i savezničkih zemalja koji navode da su iranske bespilotne letelice u prvim testovima koje su izveli Rusi imale brojne kvarove.
- Rusi nisu zadovoljni, rekao je zvaničnik koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan i da se njegova nacionalnost ne otkriva pošto je reč o osetljivim obaveštajnim podacima.
Dolazak iranskih dronova mogao bi da pomogne popunjavanju rupa u ruskoj kampanji u Ukrajini, ocenjuje list. Rusija ima 1.500 do 2.000 osmatračkih bespilotnih letelica, ali i relativno malo ofanzivnih dronova koji mogu precizno da gađaju mete duboko unutar neprijateljske teritorije. Ukrajina je nasuprot tome dronovima turske proizvodnje gađala ruska oklopna vozila, kamione i artiljeriju.
Teheran isporučuje Rusiji svoje vrhunske dronove Šahed-129, Šahed-191 i Mohadžer-6. Međutim, analitičari primećuju da se, iako su iranski dronovi korišćeni u sukobima na Bliskom istoku, postavlja pitanje koliko su testirani u suočavanju s naprednim elektronskim ometanjem i protivvazdušnim sistemima kakvi se koriste u Ukrajini.
Rat u Ukrajini, ukazuje Vašington post na ocene stručnjaka, otkrio je neuspeh Rusije u razvijanju borbenih bespilotnih letelica kakve SAD koriste više od dve decenije. Iako Moskva nastoji da ubrza domaću proizvodnju takvog oružja, sada je ometena sankcijama Zapada koje su zaustavile njen uvoz čipova neophodnih za pravljenje dronova.
Dolazaka iranskih bespilotnih letelica, koje se takođe mogu koristiti za osmatranje, mogao bi imati značajan uticaj na bojnom polju u Ukrajini, ocenjuje CNN.
Rusija, ukazuje američka televizija, nastoji da ograniči uticaj naprednih višecevnih bacača raketa HIMARS koje su SAD i saveznici poslali Ukrajini.
Bacači HIMARS, s dometom od oko 80 kilometara, omogućili su Ukrajini da napada ciljeve iza ruskih linija fronta.
Ipak, ističe CNN, budući da američki obaveštajni zvaničnici veruju da su mnogi dronovi koje je Rusija kupila od Irana već doživeli brojne kvarove, nije jasno koliko bi oni mogli da promene situaciju na terenu.
Iran je prve dronove poslao u Rusiju ovog meseca u okviru šireg dogovora prema kojem bi trebalo da budu isporučene stotine bespilotnih letelica, rekli su savetnik iranske vlade i dva zvaničnika administracije SAD koja su govorila pod uslovom da ne budu imenovani.
Iran je, kako navodi Njujork tajms, zvanično saopštio da nijednoj strani u sukobu neće davati vojnu opremu, ali je potvrdio da je sporazum o dronovima s Moskvom deo vojnog sporazuma koji je postignut pre početka ruske invazije na Ukrajine.
Vojni sporazum Irana s Rusijom deo je šire strategije Teherana da se okrene ka formiranju strateškog ekonomskog partnerstva s Kinom i bezbednosnog partnerstva s Rusijom, ističe Njujork tajms, dodajući da je, s druge strane, Rusija u Iranu našla saveznika koji će mu pomoći da izbegne sankcije koje joj je uveo veći deo sveta zbog napada na Ukrajinu.
Iran je pionir u tehnologiji bespilotnih letelica, s najmanje četiri decenije iskustva u njihovom razvoju i proizvodnji, navodi list, ukazujući da Teheran snabdeva vojne grupe i milicije u Jemenu, Iraku, Siriji, Libanu i Gazi. Zvaničnici u Izraelu, SAD i nekim sunitskim arapskim zemljama, poput Saudijske Arabije, rekli su da su sve zabrinutiji da bi iranska napredna tehnologija dronova mogla da destabilizuje region i osnaži grupe koje podržava Iran.
Iran takođe povećava prodaju svojih dronova zemljama daleko izvan regiona, dok nastoji da zauzme poziciju na globalnom tržištu dronova – prodao ih je Etiopiji, Sudanu i Venecueli, a u maju je s Tadžikistanom otvorio zajedničku fabriku za proizvodnju dronova u toj zemlji.
Kurir.rs/Beta