Niko nije zamerao što se u pesmama pominje sin, ali ne i ćerka, kao da devojčice ne polaze u školu
BEOGRAD - Nova školska počela godina, ja sam svoga opremila sina, radosna sam srećna i vesela, što sam sina u školu povela..., odjekivalo je od 1969. godine sa svih radio stanica stare Jugoslavije prvog školskog dana. Stotinama puta.
Posle 13 godina ovoj pesmi pridružila se i "Sutra sine polaziš u školu, neka ti je korak lak, čedo moje, moja prva nado, budi najbolji đak".
Mnogi se i danas sećaju da je prvih septembarskih dana teško bilo čuti bilo koju drugu pesmu na radio stanicama koje su imale želje i pozdrave.
A počelo je 1969. godine kada je "Diskos", diskografska kuća iz Aleksandrovca, snimio ploču Simonide Side Marković. Ona je bila jedna od prvih kragujevačkih pevačica narodne muzike šezdesetih godina 20. veka.
Pesmom "Mamino prvače" polazak u školu prvacima su čestitali roditelji, babe i dede, ujaci, stričevi, tetke i komšiluk. A tada je bilo mnogo prvaka, što kada se pomnoži sa rodbinom daje ogroman broj emitovanja ove pesme.
"Nova školska počela godina, ja sam svoga opremila sina, radosna sam srećna i vesela, što sam sina u školu povela. Moje malo đače, mamino prvače, uči dobro sine, do kraja godine. Svakog dana, sve više i više, iz bukvara sin čita i piše, naučio uz maminu ruku, sve brojeve i celu azbuku. Mili sine mamina je želja, uči dobro, slušaj učitelja, majci srećom da obasjaš lice, da na kraju imaš sve petice."
A onda je 1982. godine Snežana Đurišić snimila pesmu "Budi najbolji đak":
"Lete dani kao ptice, zlatna jesen opet dođe, došlo vreme čedo moje i u školu da se pođe. Sutra, sine, polaziš u školu, neka ti je korak lak, čedo moje, moja prva nado, budi najbolji đak. Sa tobom ću sutra poći, i poneti tvoje knjige, kao pravi prijatelji, delićemo đačke brige. Učitelje slušaj svoje, i ne žali trud i muku, da od tebe sutra bude, pošten čovek vrednih ruku."
Dve pesme su vrlo slične, te su mnogi u godinama koje slede znali da ih pomešaju, ali koju god su naručivali, poenta je ista.
Vreme je bilo takvo, u obe pesme roditelji su od dece očekivali da slušaju učitelje, ne žale muku i postanu "pošten čovek vrednih ruku".
Vreme je bilo i takvo da niko nije zamerao što se u obe pesme pominje sin, ali ne i ćerka, kao da devojčice ne polaze u školu.
Vreme je bilo takvo, u obe pesme roditelji su od dece očekivali da slušaju učitelje, ne žale muku i postanu "pošten čovek vrednih ruku", Foto: Telegraf
Kurir.rs/Telegraf