Misterija nestanka heroja sa Košara Gorana Džunica (48) iz Kikinde i dalje traje!
Prošla su tri dana od kada je majka Gordana dala bris za DNK analizu I utvrđivanje da li telo pronađeno u blizini Zrenjanina, koji su rastrgli psi, pripada njenom sinu. U domu Džunića vladaju neizvesnost i očaj. Brat Dragan i majka Gordana gaje nadu da je njihov Goran živ.
- Bolje da Bog mene uzme nego da pronađen leš pripada mom Goranu. San dugo neće na oči. Brinem gde je i kako je - uz suze priča majka Gordana.
Goran Džunić nestao je 4. avgusta kad je autobusom otišao u Novi Sad na obeležavanje godišnjice "Oluje". Od tada mu se gubi svaki trag, a njegov stariji brat Dragan, nezavisno od policije, krenuo je u potragu.
- Telo koje je pronađeno kod puta za Elemir nalazilo se u blizini parkiranih kamiona i naslagane zemlje. Inspektori su mi rekli da je najverovatnije hteo da prođe tuda prečicom za Melence i Kikindu kako se ne bi vraćao na kružni tok. Navodno mu je od toplotnog udara pozlilo i zaustavio se kod jedne zaključane vikendice i obližnjeg bagrema gde je čučnuo ili seo i preminuo - priča Dragan.
Majka navodi da je Goran teško povređen tokom rata na KiM.
Dobrovoljno se javio da se bori na Košarama, ali te 1999. godine, kad se prevrnuo vojni kamion u kome su bili petorica vojnika, samo dvojica su preživela, a jedan od njih je bio Goran. Njegovoj porodici javljeno je ipak da je poginuo.
- Tri dana su se nekako dovlačili do kasarne preko šiptarskih sela. U međuvremenu javljeno nam je da je Goran poginuo. Srce mi je prepuklo tada prvi put. Međutim ispostavilo se da nije poginuo Džunić, nego Đurić, njegov kolega. U tom kamionu je bio kapetan, vodnik i tri vojnika. Na televiziji su javili da se nalazi u niškoj bolnici. Bila sam najsrećnija majka na svetu. Sada ponovo doživljavam stres - priča Gordana.
(Kurir.rs/Alo)