Žensko dete, tuđa kuća. Tako su mnogi stari govorili kad se rodi ćerka
BEOGRAD - Zakon o nasleđivanju ne poznaje pol, ipak, na ovim prostorima običaji su često i dalje jači od zakona. Zbog toga je Žensko udruženje Kolubarskog okruga uz podršku Evropske unije pokrenulo kampanju pod nazivom "Koliki je moj deo?"
Cilj je da se umanji neravnopravna raspodela nasledstva između muškaraca i žena, jer u gotovo 44 odsto slučajeva, svoj deo nasledstva sestra ostavlja bratu.
Žensko dete, tuđa kuća. Tako su mnogi stari govorili kad se rodi ćerka. Da stari manir preživljava i u novim vremenima, dokaz je istraživanje Ženskog udruženja Kolubarskog okruga; gotovo svaka druga žena u Srbiji odriče se imovine u korist brata, objavio je RTS.
"Tako da mi sada imamo to da samo 25 odsto imovine u Srbiji poseduju žene, što čak nije ni 25 odsto žena već jako manje od toga. Kao udruženje koje se najčešće bavi ženama na selu i radi s njima, kroz rad smo uvideli da jako mali broj njih su nosioci gazdinstva, a tek da ne pričamo o tome da poseduju svoju imovinu. I čak žene koje poseduju svoju imovinu, to su najčešće parcele manje od dva hektara", rekla je Katarina Ranković iz Ženskog udruženje Kolubarskog okruga.
Udruženje je organizovalo besplatnu pravnu pomoć za žene koje žele da ostvare svoje nasledno pravo. Ipak, zbunjuje zašto im je ta pomoć potrebna kad u Zakonu o nasleđivanju jasno piše: sva deca imaju jednaka prava na imovinu roditelja.
"U srpskoj tradicionalnoj kulturi je bilo da muški naslednici nasleđuju imanje i da se ime prenosi, po vertikali, a sa imenom i prezimenom i imanje, dok se žensko dete udavalo i odlazilo iz kuće, tako da je to podrazumevalo jednu vrstu deobe. U urbanim sredinama se sigurno to odavno promenilo, a kad govorimo o seoskim sredinama, ipak je ostalo da sin nasleđuje oca", napomenula je etnolog Vesna Marjanović.
Tradicionalni stereotipi su, međutim, i dalje prisutni.
"Uvek kada je neka imovina u pitanju, vrlo lako može doći do sukoba između naslednika kao i u svim drugim situacijama. U današnje vreme, čak i ako ne možete nekome uskratiti da slobodno dâ nasledničku izjavu, možete ga samo edukovati i upozoriti na sve posledice. Tu sad i notari i javni beležnici igraju važnu ulogu jer oni daju pouke koja su vaša prava. Šta treba, šta možda ne treba uraditi", kaže advokatica Ivana Mrđa.
U Srbiji su 2018. usvojene Izmene zakona o postupku upisa u katastar – ako kupujete stan, a u braku ste, nekretnina će biti uknjižena na oba supružnika. Ono što je možda najveći pomak u tome jeste to što je uvedena veća zaštita prava maloletne dece, a što se, na našem podneblju, zapravo tumači kao veća zaštita prava maloletne ženske dece.
Kurir.rs/RTS