Interesovanje za veštačku oplodnju u Srbiji je veliko, a ovo je način da se do potomstva dođe dosta brže i jeftinije. Srpski parovi plaćaće samo reproduktivne ćelije, dok će sve ostale troškove vantelesne oplodnje u potpunosti snositi država, odnosno Republički zavod za zdravstvenu zaštitu (RFZO).
Do sada su naši građani na veštačku oplodnju najčešće odlazili u Češku, Grčku i Severnu Makedoniju, a borba za potomstvo koštala ih je od 6.000 do 8.000 evra. Pored plaćanja spermatozoida ili jajnih ćelija, oni su morali da snose i ogromne troškove samog procesa oplodnje, a veliku cifru izdvajali su i za prevoz i boravak u inostranstvu.
Veliko interesovanje
Cene za uvezeni 'reproduktivni materijal' još nisu formirane, ali očekuje se da budu znatno niže nego u inostranstvu, gde se spermatozoidi plaćaju oko 500, a jajne ćelije oko 3.000 evra. Država ne isključuje mogućnost da i ovi troškovi u doglednoj budućnosti padnu na teret RFZO.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Predrag Sazdanović kaže da se do sada 51 par izjasnio da želi da nabavi reproduktivne ćelije iz inostranstva.
- Jajne ćelije su tražila 32 para, a 19 parova tražilo je spermatozoide. Zaista je veliko interesovanje. Mi ćemo sada stupiti u kontakt sa parovima i pokrenuti proceduru tokom septembra sa našim partnerima iz Španije da se reproduktivni materijal uveze u Srbiju i distribuira u specijalnim bolnicama za sterilitet. U svim specijalnim bolnicama koje imaju ugovor sa državom, a trenutno ih ima 19, od kojih je šest državnih i 13 privatnih, proces oplodnje je potpuno besplatan - kaže on i dodaje:
- Parovi moraju samo da o svom trošku nabave reproduktivne ćelije, ali verujem da će za neko vreme i to biti o trošku države. Što se cena tiče, dobićemo ih uskoro, ali će svakako biti neuporedivo niže nego kako se do sada to obavljalo u inostranstvu. Sazdanović objašnjava da, ukoliko par želi da nabavi reproduktivne ćelije, mora da se javi u nacionalnu banku, preko koje će one stići u Srbiju.
- Plan je da se u budućnosti poveća broj banaka iz kojih se nabavljaju reproduktivne ćelije. Pregovara se sa još jednom bankom u Španiji i sa bankom iz Danske - rekao je on.
Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra prof. Aleksandar Stefanović kaže da su zahvalni državi što je sve ovo omogućila.
- Banke sa kojima smo potpisali ugovor ili ćemo tek potpisati ispostavljaće nam račun u odnosu na naše potrebe, broj ćelija, donora, načina transporta, vrstu usluga... Ono što je važno i što retko koja zemlja na svetu ima jeste da će same procedure, koje su znatno skuplje nego same ćelije, biti vršene o trošku države. To je ogromna olakšica za naše građane u odnosu na ranija vremena, kada su morali da idu u inostranstvo i plaćaju ogromne troškove puta, smeštaja i same procedure - rekao je on.
Nepoznat donor
Prema zakonima koji važe u Evropi, ali i našim propisima, primenjivaće se isključivo trajno nepoznato donorstvo. Parovi će donora moći da biraju na osnovu fizičkih karakteristika, poput visine, boje očiju i kose, kao i posla koji obavlja i interesovanja, ali neće moći da saznaju njegov identitet...
Takođe, reproduktivni materijal jednog donora ne može biti korišćen više puta u istoj zemlji. To znači da dva para u Srbiji ne mogu dobiti materijal istog donora. Jedini izuzetak je da, ukoliko majka, koja je uz pomoć donora dobila dete, poželi još potomaka. Ali ako posle prvog ne želi još dece, preostali materijal se uništava.
Kurir.rs / Informer
Bonus video: