Vest je, znamo svi, bila ovakva: „Na ulasku u centralnu Srbiju Albanci više neće dobijati registracioni list, a zauzvrat Priština odustaje od izdavanja dozvole za kretanje Srbima u južnoj pokrajini. Na administrativnim prelazima zbog dogovorenog rešenja 1. septembra neće biti blokada.“
Milivoje Mihajlović, novinar, jedan je od najboljih poznavalaca srpsko-albanskih odnosa. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko Jedinstvo, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, agenciju Frans pres, CBS... On smatra da je dogovor o ličnim kartama dobar i da će koristiti slobodi kretanja ljudi i s jedne i s druge strane administrativne linije.
- Uostalom, taj dogovor postignut je 2016. godine i on je sada implementiran - ukazuje Mihajlović.
A Sanja Sovrlić, novinarka koja živi u Leposaviću i radi na KiM, ocenjuje: - Dogovor bi mogao da bude predstavljen kao izgradnja poverenja i nešto što može u budućnosti uticati na život građana, bez obzira na različito gledanje statusa Kosova.
Ali novinarka portala Nova.rs, o kojoj nikakvi podaci na internetu ne postoje - samo fotografija koja svedoči o njenoj mladosti, i naslovi tekstova na „nezavisnim“ portalima Republika i Nova, među kojima je i: „Dačić izgubio nevinost s Hrvaticom“ - smatra drugačije. Ona se prihvatila pisanja komentara čija je teza: - Kriza na Kosovu i Metohiji de fakto je završena još jednim povlačenjem Srbije... U našoj javnosti to je predstavljeno kao uspeh. Da li je?
Odgovor je, naravno, da „nije uspeh“.
Šta je u ovome sporno?
Nova.rs ionako ne pretenduje na ozbiljnost i pouzdanost, profilisali su se na srpskoj medijskoj sceni kao tabloid, pa nije sporno što se ozbiljnim temama bave diletanti i početnici. A kad takvi već pišu, zašto ne bi imali i mišljenje. Uostalom, mišljenje je mišljenje, i diletanti ga imaju, kao i dupe... pa imaju pravo i da ga pokažu. Mišljenje.
Da li je sporno što Nova smatra da je sporazum o ličnim dokumentima „poraz Vučića i Srbije“?
Nije sporno, potpuno je nebitno.
Uređivačka politika ovog medija od početka je imala samo jedan pravac: osporavanje svega što radi Aleksandar Vučić. Setimo se samo korone: smenjivali su tekstovi u kojima se tvrdilo da ima malo vakcina i da smo bacili pare što smo kupili mnogo vakcina.
Tako i sada kad je u pitanju Kosovo. „Ljudska prava, ljudska prava...“ kao Švaba tra-la-la i onda: „Dajemo Albancima da prelaze granicu sa svojim dokumentima? Užas!“, taj rad.
Ali, rekosmo, ni to nije problem. Bar ne naš, možda neko u Luksemburgu, gde je sedište osnivača portala, ovo pročita...
Ima nešto drugo što se nas tiče. Narativ o pregovorima kao novom Kosovskom boju, o „pobedi“ i „porazu“, opasan je jer huška na nasilje. Logika je jasna: ako gubimo u pregovorima, šta nam drugo preostaje nego da pobedimo oružjem!
Naravno, nije Novoj i ostalim ponavljačima iz ove škole mišljenja do pobede - 99 odsto njih nikad nije kročilo na Kosovo niti ima nameru da to učini, poenta je u „krivcu za poraz“, u Vučiću.
Njega treba da odnese Kosovo, kad već Bog neće da pošalje potop na Srbiju i podavi sve - ali i Vučića!
Tim pre što oni sami neće ratovati, jer je izvesno da bi bili oslobođeni nošenja oružja usled mentalne potkapacitiranosti. Drugim rečima, i za pucanje je potrebna izvesna inteligencija.
Za razliku od pisanja za Novu, gde se to ne traži.
N. N.