Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Dimitar Kovačevski predsedavaju na Samitu u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
Nakon dvosatnog sastanka lidera zemalja Otvorenog Balkana potpisani su sporazumi iz sfere poljoprivrede, kulture, enegetike.
Potom su se ponovo obratili javnosti i odgovarali na pitanja novinara.
Odgovori na pitanja novinara
Dritan Abazović je rekao da je potpisivanje Temeljnog ugovora važna stvar za pomirenje u regionu, i da je on premijer koji donosi teške odluke.
- Tačno je sve što se desilo, i potpisivanje temeljnog ugovora, mislim daj e to važna stvar za pomirenje. Idemo dalje, ja sam premijer koji donosi teške odluke i ponosan sam na to. Doneto je mnogo teških odluka i ako budem i dalje premijer donosiću teške odluke. Ali koje će voditi ka ovome što imamo danas, a to je da menjamo perspektivu i ono što je lice i naličje Zapadnog Balkana, ako bude dogovor nove većine da budem premijer dobro, ako ne svoju viziju ću afirmisati sa druge pozicije, pa i iz opozicije ako bude trbealo. Stvari koje su postavljene kao temelj one će se ostvarivati i na to treba da budemo ponosni - rekao je Abazović.
Predsednik Vučić je, odgovarajući na pitanje o jedinstvenoj radnoj dozvoli, rekao da je sve spremno, ali da makedonsko Sobranje još nije donelo odluku.
- Važno je da kažemo da su Srbija i Albanija usvojile dokumenta za radne dozvole i jedinstvenog tržišta. Makedonija je napravila sve tehničke stvari, ali ono što nedostaje je odluka makedonskog parlamenta. To je ono što moraju da urade sve zemlje da bi mogli da idemo sa tim. To je kamen temeljac, posle će ići sve lakše. Nije lako koordinisati tri zemlje. Imamo odličnu saradnju i verujem da će u budućnosti saradnja biti još bolja.
Predsednik Vučić je rekao veliko hvala Dritanu Abazoviću, iako zna da će mu to možda zameriti u Crnoj Gori, zato što je donosio teške odluke.
- Za 100 dana Vlade je učinio više nego njegovi prethodnici - kazao je Vučić.
Predsednik je na kraju rekao da kasne na ručak, i da je spremio odlično vino za svoje goste.
Ipak, premijer Albanije Edi Rama je rešio da "ukrade" još nekoliko minuta vremena, govoreći od Dritanu Abazoviću i njegovom opozivu.
- Video sam nekoliko premijera koji su ostali u mandatu duže kada su "otpisani" nego kada su stupili na dužnost. Ja mislim da će on obarati rekorde, i siguran sam da će njegovi protivnici zažaliti što su ga izbacivali, pošto bi ga lakše izbacili da to nisu uradili - rekao je on kroz smeh.
Albanski premijer Edi Rama je, na pitanje novinara da objasni doprinos Otvorenog Balkana prilikom postizanja sporazuma između Beograda i Prištine, kazao da on nije rekao ništa slično, i da su mediji pogrešno preneli njegove izjave.
- Ja sam rekao da je rešenje koje je postignuto po pitanju ličnih dokumenata između Beograda i Prištine je rešenje okvira Otvorenog Balkana. Ja sam rekao da sada svi mi možemo da se krećemo samo sa ličnim kartama. Bilo da idete u Severnu Makedoniju ili Srbiju, ne treba vam lična karta - kaže on.
On pojašnjava da nije rekao da su Albanija ili on lično imali ulogu u pregovorima.
Predsednik Vučić je rekao da je ministar spoljnih poslova Italije na samit poslao svog specijalnog izaslanika, a da ne zna zašto Grci nisu poslali svog predstavnika.
On je potom ukazao na tri važne stvari, nakon pitanja albanske novinarke da li prisustvo šefova diplomatija Turske i Mađarske šteti članstvu balkanskih zemalja u EU.
- Pod jedan, mi uvek sebe potcenjujemo na Balkanu, mislimo da smo mi niža rasa i niža bića i neko ko je uspešan samo ako služi nekom drugom. Imamo ogroman potencijal kada smo zajedno. Ne verujemo u sebe, decenijama maštamo da budemo neko drugi umesto da verujemo u svoje potencijale. Ovo je ideja najbolja ideja jer je rođena na Balkanu, mi smo je stvorili, mi predtavnici ovog naroda, albanskog, makedonskog i srpskog. Nismo lošiji od drugih - rekao je Vučić i nastavio:
- Druga stvar, uvek postoje ljudi, ne mislim na vas, koji će u svemu da pronađe nešto negativno. I kada imate divan dan kakav je bio juče, uvek postoji nešto što nekome smeta, kao što im je smetalo što je Đoković bio na večeri. Danas razumemo svoje razlike, ali vidimo velike interese i Albanaca i Srba u našoj saradnji, rešili smo sve probleme sa Severnom Makedonijom, pokušavamo da rešimo probleme sa Crnom Gorom. Treća stvar, veoma važna, koliko godina su čekale Albanija i Severna Makedonija da otvore pregovore sa EU. Mi smo i dalje ovakvi i onakvi, da li mislite da je za mene ovaj sastanak manje važan nego prisustvo samitu EU? Pa nije, iako smo bliži EU. Ovo nam je najvažniji sastanak, ovde smo sa komšijama, sa ljudima sa kojima delimo hleb. Za nas ne postoji niko važniji od ljudi koji su danas ovde sa nama. Nismo najbolji u svemu, ali nismo ni najgori, a ako radimo zajedno možemo da budemo među najboljima, da budemo još uspešniji i u sportu, kulturi, u poštovanju. Naš zadatak za zimu je mnogo težak, da zemlje prežive i da ljudi prezime - naglasio je Vučić.
On dodaje da se neće odreći prijateljstva i saradnje sa Turskom ili Mađarskom, i da su to izuzetno moćne zemlje.
- Sve su nam pomogli kada smo tražili. A mi treba da ih odbijemo od sebe da bismo se dopali nekome. Nećemo da sečemo sebi nogu da bi nam neko rekao kako smo mi dobri i fini. Naš zadatak za zimu je izuzetno težak - rekao je Vučić, i govorio o mogućoj pomoći EU zemljama koje imaju problema sa strujom:
- Molim ih da stave ceo zapadni Balkan, za pomoć zemljama koje skupo plaćaju struju. Mi smo se svi dogovorili da i nas uključe u taj program, pa makar i deset posto dobili od onoga što moramo da uvezemo, to bi bila ogromna pomoć od EU.
Obraćanje Dritana Abazovića
- Moramo da se držimo zajedno, to je nešto što je najvažnija poruka. Sve ostalo može da bude sitna kalkulacija, sitno politikanstvo, stvaranje razdora među ljudima, sve ono što smo videli u prošlosti, ove inicijative šalju drugačiju poruku. Juče smo osetili jako dobre i pozitivne vibracije na sajmu vina, dobili smo želju za više takvih događaja.
On kaže da zemlje regiona moraju da idu putem saradnje i da se drže zajedno.
- Danas smo razgovorali o temama koje se odnose na tešku jesen i zimu, a možda čak i proleće 2023. godine. Moramo da biramo najbolje rešenje za naše građane i da se držimo zajedno. Nadam se da ćemo na sličnom skupu uskoro da se sretnemo i u Crnoj Gori - rekao je Abazović.
Obraćanje ministra Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija
- Ove zemlje neće interesovati da li su neke luke otvorene ili nisu, imaju svoje lance snabdevanja. Jako sam tužan što uz ministra Nedimovića i njegove kolege iz Albanije i Severne Makedonije nije bio i ministar Košarac da potpiše taj isti sporazum koji je BiH jednako potreban kao što je potreban ovim zemljama - rekao je Tegeltija.
Zahvalio je Srbiji što je osigurala snabdevanje osnovnim životnim namirnicama BiH.
Privrednici BiH su u "Otvorenom Balkanu" koliko god političari želeli da to blokiraju, poručuje on.
- Oni su i na Sajmu vina ovih dana i imaju šta da pokažu, na mnogim drugim sajmovima koji se održavaju i biće i dalje na tim sajmovima - dodao je.
Kaže da u Beograd stiže paradajz iz Albanije, a da se u Semberiji proizvodi odličan paradajz.
- Semberija je jedva stotinjak kilometara udaljena od Beograda a Tirana 700, a ta roba će sada brže stizati iz Albanije nego iz Semberije, zato što će naši kamioni stajati na granicama. Oni koji blokiraju to oni ne čekaju na granicama, oni nemaju taj problem, problem imaju oni koji proizvode - poručuje Tegeltija.
Obraćanje Dimitra Kovačevskog posle potpisivanja sporazuma
- Sledeća zima će biti duga i možda najteža od Drugog svetskog rata pa naovamo. Sudeći po današnjim razgovorima bolje je da preživimo zajedno nego podeljeni, i to i jeste suština Otvorenog Balkana. To imamo na umu u ovim kriznim vremenima, mi smo se već pomagali i tokom korona virusa, kao i prirodnih nepogoda - kaže Kovačevski.
On kaže da je prirodno da pomažemo jedni drugima, posebno ako dođe do nestašica na lokalnom tržištu.
- To znači obezbediti osnovne prehrambene proizvode bez ograničenja na granicama. Ali mi u isto vreme radimo na povećanju lokalne proizvodnje hrane. Mi sa današnjim sporazumima gledamo i šire, kako bi rešavali egzistencijalne probleme. Inicijativa Otvoreni Balkan pokazuje da su Severna Makedonija, Albanija i Srbija učinile pravi korak u pravom trenutku – rekao je on.
- Gledamo da kao region brinemo o građanima i rešavamo njihove probleme. Mi se bavimo zajedničkim problemima. Da se osvrnem na jučerašnji sajam koji ne bi bio moguć da smo pokušali da uradimo sami za sebe, bio bi to mali sajam, kao neka mala izložba vina u tri različite zemlje da se nismo ujedinili. Samo pogledajte kako je to izgledalo i na kakvom nivou. Uradićemo mnogo više ako se ujedinimo. Već smo zaključili ugovor o pomoći u vanrednim situacijama, tako da druge dve zemlje mogu da priteknu u pomoć ako zatreba prilikom nekih nepogoda – izjavio je Kovačevski.
Obraćanje Edija Rame posle potpisivanja sporazuma
- Umesto da otvorimo vrata ljudima koji vredno i naporno rade, ljudima koji rade sa dušom i proizvođačima hrane i svima koji su došli iz celog sveta, umesto toga smo mogli da otvorimo vrata nekim lošim vestima, o sukobima, o ratnim nemirima, na svu sreću, ovo prvo je bilo slučaj. Hajde da otvaramo Balkan, to je izbor koji smo mi napravili, da gledamo ispred sebe, da zbližavamo ljude, da se bolje razumeju i da stvaramo mogućnosti i da se stavimo u kožu onih drugih - rekao je on.
On je podsetio na Vučićeve reči, i rekao je da će sledeća zima biti jedna od najtežih sa kojima smo se sreli.
- Danas smo potpisali sporazum da ne diramo cene struje za domaćinstva i za mala predzeća. Zadržaćemo istu cenu koja je bila ne pre rate, nego pre nego što je nastala kriza. To znači da će država morati da pokrije troškove od stotine milijardi evra. Pod jedan pitanje je koliko će ova pandemija trajati, a pod dva i da imate novac, a nemate gde da kupite električnu energiju, zbog toga nam je bitna saradnja. Ovde je pitanje koliko će rat u Ukrajini trajati. I kada imate novac ne možete kupiti energente. I zato nam je potrebna ova saradnja. Zato bih ponovo uputio poziv da ne ponovi sa nama sramotno ponašanje koje se desilo tokom pandemije. Mi se veoma dobro sećamo da su zemlje Balkana morale da se okrenu Rusiji, Kini i Turskoj kako bi dobile lekare, vakcine i lekove - kazao je Rama.
On je dodao i da se Evropa tada zatvorila i gledala ka unutrašnjosti zidina sopstvenog zamka.
- Veoma se dobro sećamo kako su zemlje Balkana tokom pandemije bile prinuđene da se okrenu ka Rusiji, Kini, kako se EU sramotno ponašala prema nama. EU je bila zatvorena samo za sebe i samo je gledala ka unutrašnjosti zidina sopstvenog zamka.
Obraćanje predsednika Vučića posle potpisivanja sporazuma
- Ponosan sam što smo domaćini Otvorenog Balkana, inicijativa je donela nadu ovom prostoru. Kao što je rekao Dritan sve smo probali i pokušali samo još nismo pokušali da sarađuje zajedno i uradimo sve što možemo da građanima obezbedimo bolji život. U odnosu na prošlu godini povećao se broj kamiona između Srbije i Severne Makedonije, više od 7.000 kamiona koji saobraćaju između dve zemlje. Ova inicijativa je od velikog intreresa. Nas čeka teška zima i ko god bi rekao drugačije ne bi govorio istinu. EU će gledati kako da pomogne zemljama članicama, pokušaćemo kao zapadni Balkan u celini da tražimo pomoć za kupovinu nedostajeće električne energije i da budemo deo sistema EU - rekao je Vučić i dodao:
- Razgovarali smo o svim važnim projektima. Ono što je važno je da bilo koju odluku o zabrani izvoza da donesemo, nikada se neće odnositi na bilo koju zemlju Otvorenog Balkana. Šta god da moramo da uradimo zbog nestašica u svetu, uvek će sve što proizvedemo u Srbiji biti dostupno Severnoj Makedoniji i Albaniji, i obrnuto. I hoću posebno da istaknem da sam ponosan što je Srbija zemlja pripadnica Otvorenog Balkana, i na sve što smo organizovali. Moji politički protivnici kažu da sam bio pripit, a ja sam sa ponosom obilazio sve štandove, što smo napravili nešto što može da se meri sa Vinitalijom, sa Dizeldorfom. I u subotu ću ići na sajam vina - kazao je on.
Obraćanje predsednika Vučića na početku Samita
- Od trenutka kada smo osnovali ovu inicijativu, nikada nije bilo ni više pažnje, ni više energije usmerene na uspeh samog projekta. Čini mi se da od uspeha ovog projekta zavisi i koliko ćemo uspeti da osiguramo dobru ekonomsku budućnost naših zemalja i sačuvamo mir - rekao je predsednik Vučić na početku obraćanja.
Kako kaže, nada se da će inicijativa Otvoreni Balkan i dalje pružati mogućnost koja je od velikog značaja, a to je, da u regionu govorimo jednim glasom kada su u pitanju ključna pitanja za svakoga od nas, kao i za nas u celini.
- Dokumenta koja danas potpisujemo su rezultat zajedničkog rada i da naša saradnja dostigne još viši nivo.
Vučić dodaje da uvek možemo brže, snažnije i bolje, i dodaje da je uspostavljanje zelenog koridora dovelo do povećanja od 17 odsto trgovinske razmene.
- Siguran sam da će organi naše tri države nastaviti da rade na modernizaciji infrastrukture, kao što to radi Srbija na Preševu, čime će se značajno ubrzati promet na granicama - dodao je predsednik Srbije.
On kaže da prema posebnim sporazumima u slučaju da dođe do zabrane izvoza određenih proizvoda to se neće odnositi na druge članice Otvorenog Balkana.
- Ono što je za nas važno izdavanje prvih radnih dozvola, i mislim da će to biti prekretnica u razvoju našij zemalja. Pozivam sve političke aktere, i vlast i opoziciju, da prepoznaju značaj ovog projekta. Za nas je veoma važno osnivanje radne grupe za prevenciju krize, pošto znamo da nam se približavaju teška jesen i zima - dodaje predsednik.
Vučić kaže da ćemo jedni drugima moći makar malo da pomognemo i jedni drugima olakšamo ovu situaciju.
- I na kraju, pozivam Beograđane da za simboličnu cenu posete vinski sajam. Naše tri zemlje su pokazale da jednu ovako važnu i tešku za organizovanje manifestaciju mogu da organizuju kako treba, i da promovišu najbolje vinarije iz regiona i sveta, kao i naše zemlje - rekao je predsednik.
Vučić se posebno zahvalio Abazoviću, Tegeltiji, Sijartu i Čavušogluu, i rekao je da oni nisu samo naši gosti.
- Bez obzira što neki nisu i dalje deo Otvorenog Balkana, nadam se da ćemo razvijati najuspešniju moguću saradnju, i znam da su naši odnosi, naše tri zemlje, Srbije, Albanije i Severne Makedonije, na najvišem mogućem nivou. I naši ljudi danas sve više i bolje razumeju jedni druge. I kada smo imali određene probleme, bili smo uvek bliski, a danas smo najbliži - kazao je on.
Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu
- Uvek smo pominjali važnost balkanskih politika, i zato je vreme da sudbinu preuzmemo u svoje ruke. Inicijativa Otvoreni Balkan pruža dobro tržište rada i priznavanje diploma, dokumenata će biti dobro za mlade na Balkanu. Ovo će da poboljša i strane investicije. Vidimo koliko smo ranjivi, zima dolazi, ne postoji recept osim solidarnosti i u Turskoj radimo sve što možemo da pomognemo susedima na Balkanu da obezbede potrebe za gasom tokom zime. Rat je samo potvrdio važnost zajedničkih investicija. Vidimo ovu inicijativu kao most između Balkana i EU.
- Rat u Evropi nas je podsetio na važnost proširenja. Ne bih da pominjem mogućnost našeg članstva u EU i nadam se da Otvoreni Balkan pospešiti integraciju. Dijalog i proces između Beograd i Prištine pokazano je koliko treba da se koncentrišemo na zajedničke interese. Turska ima otvorenu komunikaciju sa obe strane. Neki će reći da je Turska rival, ali to nije tačno, mi smo na Balkanu, odbijamo da prihvatimo veštačke podele koje dele Balkan. Da rešimo probleme koji su u interesu svih nas, treba da uklonimo sve prepreke - istakao je on.
Ministar spoljnih poslova Turske kaže da postoji još mnogo toga što treba da se uradi, ali da postoje dva izazova.
- To su politička kriza u BiH, i predsednik Erdogan će sledeće nedelje između ostalog posetiti i Sarajevo. A drugo je dijalog Beograda i Prištine, i tu je pokazano da moramo da se koncentrišemo na zajedničke interese, a ne ono što nas razdvaja - istakao je Čavušoglu.
Obraćanje Dritana Abazovića
- Lepo je videti ljude za istim stolom i u trenutku kada na prostoru Evrope bukti rat, lepo je videti da je neko seo i razgovarao o temama značajnim za građane u regionu. Crna Gora tome daje podršku. Lepo je videti ovde predstavnike EU i NATO-a. Sve smo probali u svojoj istoriji, probali smo zidove, ratove, krize, svađe, jedino nismo probali da sarađujemo. Vreme je da izaberemo mir i progres. Vreme je da shvatimo da veća fleksibilnost granica ne znači menjanje granica, već veće mogućnosti za sve ono što treba da bude. Ovu inicijativu doživljavam kao jako uspešnu i dokazala je da i pored svih nedaća koje vladaju može da uradi stvari koje su značajne.
Rekao je da "svi zajedno moramo da se koncentrišemo na ekonomski progres."
- U susret krizi jako je važno da čuvamo kanale komunikacije, povećavamo poverenje i radimo sve što je u našoj mogućnosti da građanima olakšamo život. Svi moramo da pospešujemo saradnju i da se koncentrišemo na ekonomski progres. Vidim da možemo da sarađujemo zajedno, da uvećamo poverenje. Oni koji danas nisu za stolom su dobro došli. Mi nismo punopravni članovi Otvorenog Balkana, ali bih voleo da Crna Gora to postane. Mi smo upućeni jedni na druge.
Istakao je da se Crna Gora zalaže za inicijative koje vode progresu i napretku.
Nije reč o tome kako se inicijativa zove nego da li je funkcionalna ili nije, a ova je funkcionalna. Oni su uspeli da delovanjem i potpisivanjem dokumenata olakšaju život građanima i na tome im treba čestitati. Ovo je 2022. godina i to na izmaku, teška za Evropu i svet, mi moramo da stvorimo novu vrednost u politici a to je da se koncentrišemo na progres, zajednicu i saradnju, ono što je EU već postigla. To je pospešivanje evropskog puta svih ovih država, za to navija Crna Gora - rekao je Abazović.
Obraćanje ministra Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija
Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija je rekao da je lepo videti ljude koji ne govore samo o problemima, već i o rešenjima.
- Ipak, ja sam ovde, kao i u Ohridu, samo gost. Ili su samiti previše česti, ili su blokade u BiH suviše jake. Čini mi se da Otvoreni Balkan ima svoje planove i rokove, i da se nastavlja sve po planu. A u BiH su zaista blokade ponekad veoma jake. I ja ću danas ovde još jednom iskazati da je potrebno pristupanje BiH Otvorenom Balkanu. Ovo je jedinstveni ekonomski prostor u kom važe trgovinske slobode, isti onaj koji važi u EU - kaže on.
Tegeltija je rekao da se oni koji blokiraju proces pristupanja OB danas bave njegovim prisustvom ovde.
- Ja sam ovde samo gost. Sasvim je izvesno pristupanje BiH ovom procesu, on nikome ne donosi ništa loše. Danas taj proces blokiraju samo dva čoveka. Ali i to će proći, izbori dolaze. Divno je bilo juče na večeri, ali nismo mogli probati vina i hranu iz BiH, zato što nismo članica. To je ono što me čini nesrećnim, kaže on.
Rekao je da je on danas ovde zbog poslovne zajednice, i da su ti ljudi motor razvoja svake zemlje, pa i BiH.
- Oni su omogućili povećanje broja zaposlenih, oni su omogućili i uplatili u budžet 18.8 odsto više nego prošle godine. Obezbedili su snabdevanje naftnim derivatima u veoma teškim uslovima. To je ona poslovna zajednica koja je omogućila dovoljne količine električne energije za BiH - kaže Tegeltija.
On se zahvalio Vučiću, Rami i Kovačevskom što drže otvorena vrata za BiH i Crnu Goru, i što za razliku od mnogih nemaju potrebu da menjaju Ustave drugih zemalja.
Obraćanje Dimitra Kovačevskog
- To što smo se okupili je početak, a da ostanemo zajedno je napredak, a zajednički rad je uspeh. Ovo je Henri Ford rekao pre dva veka, a ovo danas možemo i da potvrdimo. To što smo ostali zajedno i radimo zajedno je pokretač koji nas gura napred zbog zabrinjavajuće situacije u svetu koja nas ceka u zmiskom periodu. Zajedno smo se posvetili tome da olakšamo slobodno kretanje ljudi i trgovine. Izgradili smo komšijeske i prijateljske odnose. Uradili smo ono što je neophodno za naše zemlje, promovišemo regionalnu saradnju, ova saradnja otvorila je put da se nosimo sa izazovima tako što ćemo da obezbedimo hranu i energente dok se zemlje širom sveta bore sa posledicama rata u Ukrajini i pandemije - rekao je on na početku obraćanja.
- Pomagaćemo jedni drugima u slučaju turbulencija u lancima hrane i svim izazovima na koje možemo da naiđemo na tržištu. Neće biti prepreka, ni restrikcija - dodao je on.
Kovačevski kaže da je dobro što se govori o saradnji u oblasti energetike, gde ima prostora za razvoj.
- Da povećamo interkonekciju i ostvarimo saradnju na izgradnji zelenih izvora energije. Takođe ćemo intenzivirati naš rad u smislu gasne interkonekcije. Već smo potpisali sporazum za zaštitu u slučaju vanrednih situacija - kazao je on.
Premijer Severne Makedonije je rekao da mu je drago što vidi i ministre spoljnih poslova Mađarske i Turske, i da se nada da će videti i predstavnike Grčke i Italije.
- Otvoreni Balkan je neophodan, i nadam se da ćemo nastaviti da napredujemo. Dozvolite mi da završim tako što ću pomenuti nešto što vidimo svake godine na granicama sa Srbijom i Albanijom. Proteklih godina nikako nisam mogao da shvatim kada predstavnici nekih zemalja koje nemaju granice među sobom dođu ovde pa finansiraju projekte za upravljanje granicama. Ja mislim da bi mi u potpunosti trebali da podignemo rampe - kazao je Kovačevski.
- Naš cilj bi trebalo da bude da uklonimo ne samo administrativne prepreke, nego da podignemo rampe i da imamo region koji funkcioniše po svim pitanjima - naglasio je.
Obraćanje Edija Rame
Premijer Albanije Edi Rama je rekao da je Samit Otvorenog Balkana prilika da čuje "čudne jezike" koje govore njegove kolege, a da će on govoriti svojim čudnim jezikom.
- Barem jedna osoba koja se nalazi ovde može da me razume, a to je ambasador Kristofer Hil, koji kao i sve diplomate iz SAD odlično razume i druge jezike, tako da moramo da pazimo - kazao je Rama u šali.
Istakao je da mu je posebno drago što vidi ministre spoljnih poslova Petera Sijarta i Mevluta Čavušoglua.
- Mi smo uputili i poziv ministrima spoljnih poslova Grčke i Italije, koji iz objektivnih razloga nisu mogli da prisustvuju današnjem samitu. Nadam se da će moći da prisustvuju u Tiranu. Jako je bitno za nas da inicijativa ne okuplja samo zemlje iz regiona, već i druge bitne zemlje iz okruženja, kao što su Grčka, Italija, Mađarska - kaže premijer Albanije.
On kaže da ga je premijer jedne evropske zemlje pitao zašto i oni nisu pozvani, i dodaje da mu je drago što vidi znake da sve više zemalja želi da bude pozvano na konferenciju Otvorenog Balkana.
- I to sa onih prostora gde smo mi dugo čekali pozivnice. Balkan je za Evropu bitan koliko je i Evropa bitna za Balkan. Danas smo ovde posle jednog vrlo uzbudljivog popodneva i večeri. Na sajmu vina smo imali više od 100 proizvođača vina, a to je bio i sajam hrane gde smo na istom mestu imali priliku da upoznamo mnogo kuvara koji su predstavljali gastronomiju svojih zemalja. To je fantastično organizovano, i na tome bih zahvalio predsedniku Vučiću - kaže on.
Premijer Albanije je rekao da je sajam vina na nivou svih svetskih sajmova.
- Jako sam ponosan i srećan što je postignut dogovor Beograda i Prištine, i mislim da je rezolucija o ličnim dokumentima jako korisna. Zato želim javno da čestitam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je jasno poslao poruku da je prvi izbor svih nas mir, i da radimo za naše narode. Naravno, to ne rešava sve probleme, ali ovo je pravi put - kazao je Rama.
On je dodao da su danas ovde, na drugom samitu koji se dešava u kontekstu rata u Ukrajini, i da će govoriti o koracima koji će biti preduzeti.
- Suočavamo se sa neizvesnošću. Naši uvoznici, u Albaniji, imaju ugovore sa srpskim proizvođačima. Iako je Srbija zamrzla izvoz, zahvaljujući Otvorenom Balkanu smo mogli da se obezbedimo. Ovde govorimo o hrani, o osnovnim namirnicama koje su potrebne ljudima. Da li bi to bilo moguće da smo na stazi stalnog konflikta iz prošlosti? Naravno da ne bi bilo moguće. Da li bi bilo moguće da mi danas potpišemo ugovor o bezbednosti snabdevanja hranom? Pa ne bi bilo moguće bez Otvorenog Balkana - ističe Rama.
On kaže i da Albanija ima hidroelektrane čiji potencijal mogu koristiti i potpisnice Otvorenog Balkana.
- Dovoljno je pogledati samo podatke za poslednjih sedam meseci, i vidite koliko se povećala naša saradnja. To je dovoljno da shvatimo koliko vremena i godina smo protraćili i koliko je veliki potencijal koji postoji. Brojke koje sada imamo su smešne u poređenju sa onim kakve bi trebale da budu, ali su mnogo veće nego što su nekada bile - ističe premijer Albanije.
Samitu prisustvuju i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija, ministri spoljnih poslova Mađarske i Turske Peter Sijarto i Mevlut Čavušoglu.
Nakon sastanka lidera sa predstavnicima institucija zaduženim za privlačenje investicija i sastanka sa predstavnicima kriznih grupa za snabdevanje hranom i energentima u okviru inicijative Otvoreni Balkan, uslediće potpisivanje bilateralnih dokumenata i zajednička konferencija za medije.
Samitu je prethodilo otvaranje prvog međunarodnog sajma vina "Vinska vizija Otvorenog Balkana", pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
Sajam vina je okupio najbolje proizvođače vina u regionu i promoviše Balkan kao sve traženiju vinsku i turističku destinaciju.
To je konkretan korak u ostvarenju cilja inicijative Otvoreni Balkan - zajedničko tržište koje podrazumeva slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.
Do nedelje, više od 300 izlagača iz 20 zemalja sveta predstaviće najbolje iz svojih vinarija.
(Kurir.rs)