Svakog 3. septembra navijači Partizana sa tugom u duši se sećaju Dragana Mancea.
Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića.
Svojom ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećajem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, tako da je, već sa nepunih 17 godina postao prvotimac tadašnjeg zemunskog drugoligaša.
Nošen snagom svog raskošnog talenta i ljubavlju prema crno-beloj boji, 15. septembra 1980. prelazi u Partizan.
Za Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije.
Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Bio je neoženjen.
Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život.
Sećanje na njega ne bledi ni danas u srcima Partizanovaca, naprotiv, svake godine legenda se širi i na mlađe generacije, koje se nisu ni rodile kada je Dragan stradao u saobraćajnoj nesreći žurivši na trening tog 3. septembra 1985. godine.
Bilo je to čudno septembarsko jutro, kasnio je na trening i žurio da što pre stigne, a na kraju ta brzina je odnela njegov život koji je tek bio počeo ili što bi neki stariji navijači Partizana često u priči o njemu umeli da pomenu - Bog je sastavljao idealni tim, a napadač je mogao samo biti Mance.
Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču protiv Budućnost (2:1) odigranom u Humskoj, 1. septembra, golom iz penala u osmom minutu se oprostio, samo dva dana pre svoje smrti.
Prvi za pogibiju je saznao tadašnji trener crno-belih Nenad Bjeković, koji je odmah prekinuo trening.
"Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen", sa suzama je izustio Bjeković na šta se Manceov najbolji prijatelj Vladimir Vermezović srušio na teren.
Plakali su crno-beli, plakala je cela SFRJ, 30.000 ljudi na sahrani došlo je da poslednji put oda poštu sjajnom fudbaleru Partizana.
(Kurir sport)