Tamo gde se zakoni ne sprovode, anomija se povećava, svaka sledeća vlast se sve više udaljava od vladavine prava, a kakvo-takvo funkcionisanje nedovršene države obezbeđuje se običajnim pravima, pozivanjem na tradiciju i moćnim autoritarnim rendžerima čija reč postaje zakon.
Ustav i zakoni su kičma i skelet svake države. Kao i anatomske kičme i skeleti, s vremenom i ustavi i zakoni podležu osteporozi, krivljenju, lomovima, ali dok je u snazi - i na snazi - prava država uspravno hodi bespućima povjesne zbilje, pa čak i kad se dogodi - a svima se događa - da posrne i padne, relativno se lako pridigne.
Uzmimo primer: Teško je naći primer pobeđenije i sravnjenije sa zemljom zemlje od Nemačke, kojoj je posle sravnjivanja sa zemljom trebalo jedva petnaestak godina da ponovo postane najsnažnija ekonomska sila u Evropi.
Jeste, graknuće drkadžije, ali Nemci su vredni, disciplinovani, odgovorni, što je tačno, ali Nemci nisu takvi zato što su Nemci, nego su takvi što je u Nemačkoj zakon svetinja od relativnih davnina. Kažem „relativnih“ jer Nemci nisu oduvek bili takvi. Uopšte nisu. Zakon im je nametnut u podugačkom procesu. Pisac hoće da kaže da dosledna primena zakona stvara vredne, disciplinovane i odgovorne slobodne ljude, a da anomija nedovršenih država stvara lažljive, drljave i kradljive podanike.
Mic po mic dođosmo i do teme naše današnje kolumne. Zakoni, naime, nisu nešto na „dobrovoljnoj bazi“, pogotovo nisu čarobni štapići - ne deluju magijski - a naročito nisu samo „za protivnici“. Zakoni se MORAJU nametnuti. Ako se to može postići (najboljim) mirnim putem, dobro jeste, ali ako to nije moguće, onda na scenu stupaju prinude, kazne, ukoliko zatreba i pendrek.
Napisah ovde onomad da je nesmetano održavanje ovogodišnjeg Prajda ispit zrelosti za državu Srbiju. Visoko Mesto nipošto ne bi smelo da ustukne pred argumentima ekskluzivnosti naše patrijarhalne tradicije, naprosto zato što na svetu nema zemlje u kojoj je homoseksualnost norma, ali zato ima iha-ha zemalja - i sve odreda su vrlo uspešne - koje su u svom najboljem interesu dekriminalizovale homoseksualnosti i homoseksualcima izjednačila u pravima sa ostatkom populacije.
Tako se, jednakošću pred zakonom, stvara famozno nacionalno jedinstvo, a ne na način Ðorđa Vukadinovića, koji ponosno saopštava rezultate istraživanja javnog mnjenja, prema kome je 82 zarez nešto građana Srbije - protiv Prajda. U cilju postizanja još većeg nacionalnog jedinstva - Ćosić bi rekao „zgušnjavanja“ - Ðoletu predlažem da sprovede anketu s pitanjem: „Ko je protiv činjenice da će umreti?“ Garantujem mu nacionalno jedinstvo od 100%.
Što se tiče simfonijskih pritisaka iz SPC, ja bih, da sam na Visokom Mestu, SPC ovako rekao: „Vaša preosveštenstva, razumem ja da crkva popreko gleda na sodomski greh, ali ja moram da vodim računa o zakonima zemaljskim koje sam sam doneo, a vama toplo preporučujem da se protiv homoseksualnosti i homopedofilije izborite najpre u svojim redovima.“