Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Oleg Nikolenko izjavio je u Kijevu da Srbija i Ukrajina dele iste evropske vrednosti, ali da bi njihova strana volela da vidi više podrške Srbije, i da granice Ukrajine za srpske državljane nisu zatvorene uprkos ratu, prenosi N1.
„Srbija želi da se pridruži EU i mislim da delimo iste evropske vrednosti. Ali voleli bismo da vidimo više od Srbije kada je reč o podršci Ukrajini. To uključuje i jasnu osudu ruske invazije na Ukrajinu i pridruživanje EU sankcijama kao i da dobijemo vojnu pomoć od Srbije kao što tražimo i od drugih zemalja“, rekao je Nikolenko srpskim novinarima u Kijevu.
Dodao je da o tome nije bilo direktnog kontakta ministara spoljnih poslova dve zemlje, Nikole Selakovića i Dmitra Kulebe, ali da se tim pitanjima aktivno bavi ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač.
Nikolenko je naglasio da stranci mogu normalno da uđu u Ukrajinu, bez obzira na ratno stanje.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, državljani Srbije u Ukrajinu bez vize do 90 dana mogu da uđu ukoliko imaju potvrdu o prijemu jedne ili više doza vakcine protiv kovida-19, negativan PCR test ili brzi antigenski test ne stariji od 72 sata.
Obavezno za sve putnike je i posedovanje polise osiguranja koja pokriva troškove lečenja od virusa kovida-19 za vreme boravka u Ukrajini, navodi se na sajtu MSP Srbije. Nevakcinisane osobe podležu samoizolaciji do 10 dana i u obavezi su da instaliraju aplikaciju „Vdoma“.
Samoizolacija počinje 72 sata nakon ulaska u Ukrajinu i za to vreme će moći urade PCR ili brzi antigenski test u Ukrajini, a u slučaju dobijanja negativnog rezultata samoizolacija nije potrebna.
Nevakcinisani građani koji putuju iz Rusije (uključujući tranzit) i koji su bili na njenoj teritoriji više od sedam dana u poslednjih 14 dana, moraju da provedu 14 dana u samoizolaciji – bez mogućnosti da je prekinu, stoji na sajtu.
Nikolenko je srpskim novinarima rekao da od 1. jula ruskim državljanima treba viza za ulazak u Ukrajinu te da od tada nijedan ruski državljanin nije aplicirao za vizu.
Ukrajina je prema negovim rečima, ambasadu u Moskvi zatvorila početkom marta i osoblje je evakuisano, dakle diplomatske odnose dve zemlje nemaju, osim na konzularnom nivou.
„Nažalost imamo veliki problem sa Ukrajincima u Rusiji sada jer kada su Rusi zauzimali ukrajinske teritorije bilo je mnogo slučajeva prisilnog izmeštanja u Rusiju, to se dosta dešavalo u Marijupolju. Stotine hiljada ljudi iz grada i regiona prošle su kroz prošli su kroz filtracione kampove, gde su ljudi ponižavani, i mnogi od njih nisu imali izbora nego da odu u Rusiju. Ima slučajeva desetine hiljada dece koja su nasilno razdvojena od roditelja i usvojena u Rusiji“, rekao je.
Nikolenko naglašava da su preduslovi za bilo kakav vid interakcije sa rusima potpuno povlačenje ruskih trupa iz okvira granica Ukrajine uspostavljenih 1991. godine (kada je stekla nezavisnost od SSSR-a, što uključuje i Krim), kompenzacija i procesuiranje „svih koji su počinili ratne zločine u Ukrajini“.
„Rusi žele da promene geografiju Ukrajine, ali mi ćemo se boriti“, rekao je Nikolenko.
Za sada na vidiku nema mogućnosti da Ukrajina i Rusija sednu za pregovarački sto jer, kako je naveo, nakon što su otkriveni „hladnokrvni zločini“ u Buči i Irpinu, pregovori su izgubili smisao.
„A mi i dalje ne znamo istinu o Marijupolju. Kada budemo imali detalje o tom gradu mislim da će svet biti šokiran više nego zbog Buče i Irpina“, rekao je.
On je naveo da kada Rusi okupiraju gradove, potpuno ih unište, pretvore ih u pepeo.
„Teško je boriti se protiv neprijatelja koji ne brine o ljudskim pravima svojih vojnika. Bacaju ih u borbu i ne brinu koliko ih je poginulo. Verovatno ne napredujemo brzo jer mi ne radimo to, mi brinemo o našem narodu, našim borcima i civilima i infrastrukturi“, istakao je Nikolenko.
Što se tiče izbeglica iz drugih delova zemlje, portparol MSP je naglasio da se od maja više ljudi vraća u Ukrajinu nego što beži. Naveo je da nemaju tačne brojeve, ali da je oko šest miliona ljudi od početka rata izašlo iz zemlje te da su se mnogi vratili, a 10 miliona je interno raseljenih.
„Svaki četvrti Ukrajinac je pogodjen ratom, to su ogromni brojevi“, rekao je Nikolenko.
Istakao je da Rusija Ukrajinu napada tenkovima, a Evropu propagandom i da se zato ukrajinske vlasti trude da zapad upozore na izazove i opasnosti, ali i da im objasne zašto je neophodno da smanje zavisnost od ruskog gasa. Izrazio je nadu da će uskoro biti usvojen osmi paket sankcija, koji je u pripremi.
„Insistiramo da ovaj paket sankcija mora da uključuje embargo na gas za Rusiju, jer dok god dobijaju milione dolara i evra i mogu da se naoružavaju rat se neće završiti, u suprotnom verujemo da bi bio okončan za tri dana. Evropljani plaćaju Rusiji da uništavaju infrastrukturu u Ukrajini, a isti ti Evropljani daju novac Ukrajini da se ponovo izgradi. Zato verujemo da je zaustavljanje ruskog gasa važno i za njih“, istakao je.
Cene gasa, naveo je, počele da rastu krajem novembra prošle godine, a vrhunac je bio u decembru, pre nego što je Rusija napala Ukrajinu te dodao da Rusija pokušava da progura narativ da su za to krive sankcije Evropske unije, što „nije tačno“.
„Takodje je bitno da im objasnimo zašto je važno podržati Ukrajinu oružjem, finansijama i humanitarnom pomoći jer to nije milosrdje to je ulaganje u njihovu bezbednost takodje“, rekao je.
Pozvao je Ruse da ne tolerišu i ne podržavaju Kremlj.
Kurir.rs/Kosovo onlajn