Antonija Bilić (17), maturantkinja srednje Trgovačke škole iz Kričaka, izašla je iz svoje porodične kuće u okolini Drniša u utorak 7. juna 2011. godine oko 8.30 sati i nikada se više nije vratila.
Njen nestanak pokrenuo je najveću potragu za nestalom osobom u Hrvatskom tokom koje je isušeno i jedno jezero. Za svirepo ubistvo maturantkinje osuđen je Dragan Paravinja i to tek posle trećeg pokušaja.
Paravinja je dobio 35 godina za teško ubistvo Antonije Bilić, 4,5 godina za pokušaj silovanja u Omišu, i za silovanje u pokušaju još 2 godine i 10 meseci.
Ubistvo nesrećne devojke dogodilo se u junu 2011. godine, a od tada su održana dva suđenja Draganu Paravinji. Na oba je osuđen na po 40 godina zatvora, ali presude su ukinute.
Prvu je Vrhovni sud ukinuo i slučaj vratio na ponovno suđenje kada su nađeni posmrtni ostaci devojke. Drugu je odluku ukinuo navodeći kako tokom novog postupka treba ponovo da se izvedu svi dokazi i procene radi li se eventualno o nešto drugačijoj kvalifikaciji.
Tokom sva tri sudska postupka Dragan Paravinja tvrdio je da nije nesrećnu devojku primio u kamion. Za tragove njenog DNK pronađene u kabini vozila rekao je da su podmetnuti. Samo je pri prvom ispitivanju nakon hapšenja u Banjaluci priznao da ju je ubio, ali ne i da je pokušao da je siluje i to priznanje je dovelo do presude.
Antoniju Bilić su poslednji put videli 7. juna 2011. godine na Čikolskom mostu gde je stopirala u smeru Splita.
Poslednji signal s njenog mobilnog telefona je zabeležen tog dana u 15.40 sati kod odmarališta Modruš kod Ogulina. Veruje se da ju je tada pokupio Dragan Paravinja.
Policija je više meseci tragala za nestalom devojkom bez rezultata, čak je isušeno i jedno jezero.
Telo nesrećne devojke pronađeno je 28. novembra 2012. na parkiralištu pored državnog puta u selu Modruš kraj Josipdola u Karlovačkoj županiji, nedaleko od mesta gde je poslednji put lociran signal njenog mobilnog telefona. Ovo mesto, policija je pre toga već dva puta pretraživala.
Glavni dokazi protiv Paravinje bili su snimci nadzornih kamera gde se vidi njegovo kretanje na dan zločina 3. juna 2011, zatim DNK tragovi žrtve u njegovom kamionu, kao i njegovo priznanje iz policije u Banjaluci gde je uhapšen 26. juna 2011.
"Pogledajte Antoniju Bilić deset dana pre nestanka, a pogledajte u spisku šta je od nje ostalo: dve kosti dok su ostalo razvukle divlje zveri. Šta je ostalo od ovakve cure za koju se očekivalo da bude supruga i majka i na dobro i ponos cele društvene zajednice", obratio se sudskom veću u završnoj reči advokat Vinko Ljubičić, zastupnik porodice Bilić.
U potresnoj završnoj reči Ljubičić je ponovio da je treće suđenje bilo nepotrebno i samo je dodatno produbilo bol porodice Bilić koja tokom svakog procesa proživljava teške trenutke. Sa druge strane, branilac Paravinje, Željko Gulišija poručio je da je pronađen samo skelet žrtve pa nije nije moglo da se vidi da li ubijena ili silovana kao ni da se utvrdi tačan uzrok smrti što su veštaci zaključili.
Jedini dokaz koji ukazuje da je Paravinja izvršio to delo je njegov iskaz u Banjaluci gde je on pod teškom torturom prizno da je žrtvu zadavio, ali ne i da je pokušao silovanje. Sud u Splitu nije mogao da bazira presudu na tom iskazu ili je u najmanju ruku je mora da proveri da je bilo torture. Trgovi krvi su pronađeni tek naknadnim veštačenjem pa mi sumnjamo da su podmetnuti, rekao je on.
"Najlakše je osuditi Dragana Paravinju, ali najstrašnije je pomisliti da i nakon tri suđenja negde slobodno šeta osoba koja je zaista ubila Antoniju Bilić", istakao je branilac optuženog.
Kurir.rs