Ljuba Milanović, idejni tvorac čuvene policijske jedinice Poskok i njen operativni šef, u drugom delu intervjua za Kurir govori o obračunima kriminalaca devedesetih godina, usponu zemunskog klana i tome ko su zapravo bili najveći žestoki momci tog vremena, zatim o likvidaciji vođe Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, kog označava kao rodonačelnika organizovanog kriminala u Jugoslaviji...
Osvrće se i na ubistvo premijera Zorana Đinđića i na to kome je on smetao, a komentariše i trenutno delovanje dva zloglasna kriminalna klana iz Crne Gore - kavačkog i škaljarskog, upozoravajući da su oni zbog novca spremni na sve, te da njihovim potezima zapravo upravlja neko sa strane.
Takođe, govori i o trenutnom delovanju stranih službi u Srbiji.
Da li je Državna bezbednost (DB) - posebno u vreme Radomira Markovića - činila najteže zločine isključivo po naređenju tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića ili je to radila i na svoju ruku?
- Otuđeni deo službe je verovao da radi nešto časno za svoju državu. Njima su ti zadaci predstavljani potpuno iskrivljeno. I ne, nije sve moralo da ide direktno od Miloševića, već je verovatno nešto dolazilo i od ljudi oko njega. Markovićeva greška je što je mnoge stvari odobravao prećutno.
Marković robija u Zabeli zbog ubistva četvorice funkcionera SPO 1999. na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine, kao i zbog umešanost u otmicu i mučko ubistvo Ivana Stambolića, te zbog likvidacije Ćuruvije. Je li Marković mogao da bude svedok-saradnik? Zašto on, po vama, nije progovorio? Za samog sebe je jednom rekao da je "čuvar mnogih tajni i nezgodan svedok"...
- Sad ću vam ekskluzivno nešto otkriti. Markoviću je Legija posle svega rekao: "Sada ti ideš na zadatak.". Mislio je - ti si nas slao na zadatke, sad ti ideš na zadatak u Zabelu, tvoj zadatak je da ćutiš o svemu... Pa zato i nije mogao da bude zaštićeni svedok, sve i da mu je nuđeno. Marković, dakle, ćuti zbog mogućih posledica jer zna se šta sledi ako ne izvrši zadatak. Verovatno brine i za bezbednost svoje porodice. Tako da mene ne čudi njegovo ćutanje. A, s druge strane, ne znam ni koliko je neko bio zainteresovan da nešto izvuče iz njega, da mu nešto ponudi zauzvrat...
Zašto još ne znamo ko stoji iza ubistava, na primer, general-pukovnika i zamenika ministra policije Radovana Stojčića Badže, direktora "Beopetrola" i visokog funkcionera JUL Zorana Todorovića Kundaka, saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića...?
- Sva ta ubistva imaju politički pečat. Kundak je politička priča. Ubistvo Badže je vuklo trag ka Crnoj Gori i dešavanjima u vezi sa švercom cigareta... Ja sam odavno prozvao DB i rekao da, ako ne znaju ko im je ubio prvog policajca zemlje, onda ili treba svi da daju ostavke, ili zapravo znaju ko je to uradio, ali ćute. Što se tiče Bulatovića, iz Crne Gore sam svojevremeno poslao informaciju za još jednog izvršioca ili saizvršioca u ovom ubistvu, ali ne znam šta se posle desilo s tim. Inače, svima preporučujem da pogledaju seriju "Južni vetar", jer ona vrlo dobro prikazuje sve ono što se ovde dešavalo.
Kako kao beogradski policijski inspektor koji je devedesetih bio jedan od sagovornika u čuvenom dokumentarcu "Vidimo se u čitulji" gledate na to što skoro svi kriminalci iz tog vremena koji su bili deo tog filma više nisu među živima?
- Opet kompleksno pitanje. Devedesetih se ovde pojavljuje organizovani kriminal, zatim crnogorski kriminal i delovanje crnogorske tajne službe, ali i strani kapital kroz italijansku mafiju. Odmah sam osetio da se nešto dešava, ali nisam imao do kraja jasnu percepciju šta, kao ni ostale kolege u policiji. To nisu shvatili ni mnogi kriminalci, a oni koji to nisu shvatili - platili su glavom. Pojedinačno u svetu kriminala niko tada nije mogao da radi, bila je jasna podela ko šta sme da radi i ko god je radio mimo toga - uklonjen je. Istina, bilo je i međusobnih ubistava kriminalaca, ali pozadina je nešto drugo. Jer, vidite, devedesetih se odjednom pojavilo tržište sa enormnom količinom novca... Pogledajte samo slučaj ubistva Radoice Nikčevića, koji je, prema našim saznanjima, za deo Službe donosio kokain iz Južne Amerike. U trenutku kada je veći deo počeo da donosi za sebe nego za Službu - počišćen je. Tu nema milosti. Inače, svi su u to vreme mislili da je šef zloglasnog voždovačkog klana bio Goran Vuković Majmun, a zapravo je istina da je glavni šef i organizator te kriminalne grupe bio Radoica Nikčević, koji je preko njih plasirao na tržište taj deo droge koji je za sebe donosio.
Ko su, po vama, bili najveći kriminalci devedesetih?
- Na prvom mestu je Dragoslav Kosmajac. Zatim Rade Ćaldović Ćenta, po svireposti se izdvajao Zoran Uskoković Skole, a po pokvarenosti Bojan Petrović. Onda se iznenada pojavio Voja Amerikanac, koji je mnogima došao glave.
Ima li učešća, tj. potpisa države u likvidaciji kontroverznog Željka Ražnatovića Arkana? Kako biste opisali Arkanovu ulogu devedesetih godina?
- O Arkanu je maltene sve rečeno. Lično mislim da je Arkan rodonačelnik organizovanog kriminala u Jugoslaviji. Preko njega je prvi put prljav novac stečen kriminalom ušao u državne, legalne tokove... On je bio taj koji je to uradio, svesno ili nesvesno. I tad počinje organizovani kriminal. A njegov kraj je vrlo logičan. Kada se donese odluka o ubistvu, tu spasa nema. On je mogao samo da im oteža, ali on im je svojim ponašanjem zapravo olakšao celu stvar. Ono što mene i dan-danas kopka jeste to kako nije procurilo da se sprema ta likvidacija, kako on to nije saznao... A za stolom je bilo više faktora kad se o tome odlučivalo.
Dakle, iza ubistva Arkana definitivno stoji država?
- Deo države.
Šta je bilo ključno za uspon i moć zemunskog klana, koji je zajedno sa nekadašnjim komandantom JSO Legijom ubio premijera Zorana Ðinđića 2003. godine?
- Ključne su za uspon bile službene legitimacije. Da su im oduzeli službene legitimacije, sveli bi ih na organizacijski kriminal i potom počistili kao gumicom. Uvek ponavljam da je za tu generaciju kriminalaca policija bila - 50 evra. Nikad nisu dobili šamar od policije, nisu imali nikakav obzir kao neka starija generacija beogradskog podzemlja...
Da li je ubistvo Ðinđića poraz bezbednosnih službi?
- To je, pre svega, poraz države. Pa kako da bude samo poraz bezbednosnih službi kad je deo službe učestvovao u tome? Samo ću vam reći ovo - čovek iz MUP koji je radio u Službi za zaštitu ličnosti i objekata - dakle, bio je zadužen i za Vladu Srbije - posle atentata je postao načelnik cele uprave. A setite se, recimo, da tad nisu radile kamere na zgradi Vlade Srbije, gde je ubijen Ðinđić. Dakle, treba gledati šire, zato ne mogu da kažem da prvi krug Ðinđićevog obezbeđenja nije dobro radio svoj posao, jer ti ljudi su tu samo kako bi ga zaštitili da mu neko ne priđe, ne udari, ne pljune... Taj prvi krug obezbeđenja ne može od atentata da zaštiti ni predsednika Amerike Bajdena, ni predsednika Rusije Putina.
Šta mislite - jesmo li saznali sve o ubistvu premijera?
- Smatram da je Ðinđićevo ubistvo delom ostalo misterija i da o tom atentatu treba stalno da se govori, valja iz tog slučaja izvući neke pouke. Jer, uvek postoji opasnost da se, ne daj bože, ponovi ista matrica, ista metodologija, a samo da bude neka druga meta.
Mene, inače, i dalje kopka broj strelaca, pritom ne dovodim u pitanje da je pucao Zvezdan Jovanović, ali možda je bio još neki strelac. Nijedan atentat s političkom pozadinom, pokazalo se i u svetu, nikada nije imao jednog strelca. Pa koliko se i dan-danas priča o drugom pucnju u slučaju ubistva Kenedija?
Kome je smetao Ðinđić?
- Ðinđić je promenom svoje politike i željom da očisti sve oko sebe ujedinio sve protivnike, ujedinio je sve koje je mogao da ujedini i izazvao ih da reaguju. Pa i njegovim najbližim saradnicima je pretila opasnost od lustracije. Takođe, i strancima je zasmetala promena njegove politike, a ovo ujedinjenje Ðinđićevih protivnika išlo im je na naruku.
Koliko su u Srbiji danas prisutne strane obaveštajne službe? Znate li koje su najaktivnije?
- Po stažu, najprisutnije su britanska i ruska služba, ali ne treba zanemariti ni dejstvo ostalih. Sve službe rade u korist svoje zemlje, a u velikoj većini slučajeva protiv naše države. Što više ljudi imaju na važnim mestima, što više imaju saradnika - toliko su jači i lakše mogu da sprovode svoju politiku, odnosno da pokušavaju da utiču na državnu politiku Srbije. Oni prave profil ljudi i tačno znaju kome mogu da priđu... Nijedna služba ne može ovde da deluje samostalno, nego mora da ima saradnike među našim građanima, nažalost.
Do pre dve godine ste bili savetnik u ambasadi Srbije u Crnoj Gori...
- Ne bih o tome. Tamo sam se bavio pitanjima bezbednosti i nisam se mešao u politiku. Meni je bilo bitno da sprečimo neko neprijateljsko delovanje prema Srbiji. Odnosi između Srbije i Crne Gori su jako krhki, svaka rečenica o toj temi može biti kontraproduktivna, tako da ne bih o tome da govorim.
Možete li proceniti koliko je za region realna opasnost od kavačkog i škaljarskog klana?
- Ovde nije pitanje ni Radoje Zvicer, ni Slobodan Kašćelan, ni Jovan Vukotić, nego je pitanje - novac. Oni će zbog novca sve uraditi, to je toliko ogromna količina novca da će je oni braniti na sve načine, to će neke i ujedinjavati... Međutim, kad to još povežete s politikom, odnosno s centrima koji imaju politički cilj da destablizuju državu, onda se ima realna opasnost. Preti, dakle, opasnost i od nelegalnog novca i od onih koji žele da destabilizuju državu.
Zvicer, koji je u bekstvu, spremao je akcije u Srbiji, pominjala se i priprema atentata na predsednika...
- Slušao sam na TV neke ljude kako govore da je predsednik Srbije bezbedniji zbog činjenice da je vođa kavačkog klana Radoje Zvicer u bekstvu. To je totalno pogrešno. Naprotiv, on što je dalje - to je opasniji. I to važi za bilo kog tako krupnog kriminalca. Ja, inače, ne mislim da je Zvicer sam osmislio i odlučio da krene na predsednika Srbije. On je od nekih faktora sa strane samo iskorišćen, ucenjen ili usmeren ka tome. Dakle, ne znam da li je svestan ili nije svestan toga u čijem interesu radi. Zanimljivo je, takođe, da se sve vreme govori o opasnosti od Zvicera, a da svi zanemaruju činjenicu da je Kašćelan nekrunisani vođa kavačkog klana i da je on, nakon prvog ubistva između kavačkog i škaljarskog klana, izgovorio čuvenu rečenicu da će se smiriti tek kada počisti poslednjeg „škaljarca“. Kašćelana sada malo ko spominje, ne prati se njegovo delovanje, a on je i te kako prisutan, tu je... Imam utisak da je Zvicer žrtvovan, tj. da je namerno eksponiran samo da bi Kašćelan na miru mogao da radi neke stvari u pozadini. Na kraju, imam i sumnju da deo crnogorske tajne službe štiti Kašćelana. Deo te službe ga je i stvorio.
B. Karović
NE PROPUSTITE
U DNEVNOM IZDANJU KURIRA DANAS VAS OČEKUJU DVA POKLONA! DOBIĆETE POKLON IZNENAĐENJA plus dodatak STARS!
Kurir i ovog utorka svoje čitaoce daruje poklonom iznenađenja. Uz dnevno izdanje novina očekuje vas neki od naših poklon iznenađenja.
Kao drugi poklon dobićete dodatak Stars:
Otkrivamo sve što poznati žele da sakriju, vruće vesti i stare tajne, plus čekaju vas ekskluzivni intervjui i paparaco fotke!
Čtajte KURIR!