Više od jedne trećine Pakistana je pod vodom, pokazali su satelitski snimci Evropske svemirske agencije (ESA), a smrtonosne poplavne vode prete da izazovu sekundarne katastrofe.
Hrane nedostaje nakon što je voda pokrila milione hektara useva i zbrisala stotine hiljada grla stoke. U međuvremenu, humanitarne agencije upozorile su na porast zaraznih bolesti sa milionima podložnim bolestima uzrokovanim, kako su Ujedinjene nacije navele "monsunom na steroidima".
Više od 1.100 ljudi je umrlo u poplavama od sredine juna, od kojih je skoro 400 dece, dok su milioni raseljeni, saopštila je pakistanska Nacionalna uprava za katastrofe (NDMA).
Pakistan, koji se već borio sa političkim i ekonomskim previranjima, bačen je na prvu liniju borbe sa klimatskom krizom izazvanom ljudskim faktorom.
Zašto su poplave tako jake?
Sezona monsuna u Pakistanu obično donosi jake pljuskove, ali je ovogodišnja bila najvlažnija od početka evidencije 1961. godine, pokazao je Meteorološki zavod Pakistana.
Obilne monsunske padavine - 10 puta jače nego inače - dovele su do izlivanja reke Ind, što je efektivno stvorilo dugo jezero, široko deseinama kilometara, pokazuju snimci ESA od 30. avgusta.
U južnim provincijama Sind i Beludžistan, padavine su bile 500% iznad proseka od 30. avgusta, prema NDMA, i zahvatile su cela sela i poljoprivredno zemljište, srušile zgrade i uništile useve.
Pakistan je odgovoran za manje od 1% svetskih gasova koji zagrevaju planetu, pokazuju podaci Evropske unije, a ipak je osma najranjivija nacija na klimatsku krizu, prema Globalnom indeksu klimatskog rizika.
I za to plaća visoku cenu - ova južnoazijska zemlja se ove godine suočila sa dramatičnim klimatskim uslovima, od rekordnih toplotnih talasa do razornih poplava, pošto klimatska kriza pogoršava ekstremne vremenske prilike.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš upozorio je da svet "mesečari” u uništavanju životne sredine.
"Južna Azija je jedno od svetskih žarišta globalne klimatske krize. Ljudi koji žive u ovim žarištima imaju 15 puta veće šanse da umru od klimatskih uticaja“, rekao je Gutereš 30. avgusta.
"Kako nastavljamo da viđamo sve više i više ekstremnih vremenskih događaja širom sveta, nečuveno je da se klimatske akcije ostavljaju po strani, jer globalne emisije gasova staklene bašte i dalje rastu, što nas sve – svuda – dovodi u opasnost", dodao je on.
Pakistan je takođe dom više glečera nego bilo gde van polarnih regiona. Ali kako se klima zagreva, postaje sve ranjiviji na iznenadne izlive topljenja vode glečera.
Kakva je šteta do sada?
Pakistanski premijer Šehbaz Šarif rekao je 30. avgusta da su poplave "najgore u istoriji zemlje" i procenio da je nesreća prouzrokovala štetu od više od 10 milijardi dolara infrastrukturi, kućama i farmama.
Više od 33 miliona ljudi je pogođeno, ili oko 15% stanovništva, rekla je pakistanska ministarka klimatskih promena Šeri Reman. Više od milion kuća je oštećeno ili uništeno, dok je najmanje 5.000 kilometara puteva oštećeno, prema NDMA.
Poplave su pogodile 2 miliona hektara useva i ubile više od 794.000 grla stoke širom Pakistana, navodi se u izveštaju o situaciji Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova od 26. avgusta.
Više od 800 zdravstvenih ustanova je oštećeno u zemlji, od kojih je 180 potpuno uništeno, zbog čega milioni ljudi nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti i lečenju, navela je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Kako to utiče na ljude u Pakistanu?
Pakistan se suočava sa dvostrukom krizom - prehrambenom i zdravstvenom - koju su donele nezapamćene poplave.
Prema dobrotvornoj organizaciji Akcija protiv gladi (Action Against Hunger), 27 miliona ljudi u zemlji nije imalo dovoljno hrane pre poplava, a sada je rizik od široko rasprostranjene gladi još neminovniji.
"Naš prioritet je trenutno da pomognemo u spasavanju i zaštiti života dok voda nastavlja da raste. Razmere ovih poplava izazvale su šokantan nivo razaranja - usevi su uništeni, a stoka ubijena u ogromnim delovima zemlje, što znači glad će uslediti“, rekao je Saleh Said, izvršni direktor Komiteta za hitne slučajeve katastrofa, koalicije za pomoć sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Premijer Šarif je 30. avgusta rekao da se ljudi suočavaju sa nestašicom hrane i da su cene osnovnih artikala kao što su paradajz i luk "skočile u nebo".
"Moram da nahranim svoj narod. Njihovi stomaci ne mogu da budu prazni“, rekao je Šarif.
SZO je takođe klasifikovala najgore poplave u Pakistanu kao hitnu situaciju "najvišeg nivoa“, upozoravajući na brzo širenje bolesti zbog nedostatka pristupa medicinskoj pomoći.
Šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus je 31. avgusta upozorio na nove pojave dijareje, kožnih infekcija, infekcija respiratornog trakta, malarije i denga groznice nakon poplava, dok niz bolesti koje se prenose vodom takođe predstavljaju rizik po zdravlje.
Šta se radi?
Nacionalni centar za reagovanje na poplave i koordinaciju uspostavljen je dok se voda povlači od poplava, rekao je pakistanski premijer.
Ujedinjene nacije su pokrenule apel od 160 miliona dolara sa ciljem da dopru do 5,2 miliona najugroženijih ljudi u zemlji, dok je SZO takođe izdvojila 10 miliona dolara za lečenje povređenih, isporuku zaliha zdravstvenim ustanovama i sprečavanje širenja zaraznih bolesti.
Dva kineska vojna aviona sa šatorima i drugom pomoći od poplava sletela su u Karači 30. avgusta, saopštio je generalni konzul Kine u Karačiju. Kina je obećala 14,5 miliona dolara pomoći Pakistanu, dok je vlada Velike Britanije takođe najavila doprinos od 1,5 miliona funti (1,73 miliona dolara) za napore za pomoć.
Premijer Šarif rekao je za CNN 30. avgusta da zemlja pregovara sa Moskvom o uvozu pšenice bez kršenja zapadnih sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini. Šarif je rekao da, dok je Pakistan obezbedio milion metričkih tona pšenice usred globalne nestašice, zemlji će sada biti potrebno više zbog uticaja poplava na poljoprivredni sektor - koji čini skoro 40 odsto zaposlenosti, prema Svetskoj banci podataka.
Kurir.rs/CNN